Site menu:

• Насловна
• Галерија
• Преузимање
• Пријатељи
• Контакт

|Ru | Fr | En |

 

Закон Божији  је комплетан уџбеник веронауке који користе православни хришћани (деца и одрасли) у Руској Православној Цркви.

www.dobrodrvo. orthodox.ru

ОТВОРИ

ЗИП

 

ПЛАШТАНИЦА

Плаштаница Господа Исуса Христа је платно, саткано од лана са примесама памука. Велика светиња, за коју тако много људи и не зна. Платно у које је био умотан Господ приликом погребења и које је на себи оставило трагове Његовог Васкрсења, налазило су у Византији док га нису украли Латини 1204. године. Затим јој се губи сваки траг да би од 15. века прешла у посед херцога Савојских. Данас, она се налази у Торину у Италији, у храму Св. Јована Крститеља.

 

Благодатни Огањ

Из године у годину, на дан Велике Суботе, Православни Патријарх Јерусалимски у Храму Христовог Гроба и на месту Васкрсења Његовог, окружен хиљадама верних хришћана, на чудесан начин, после молитве која траје обично око 10-15 минута прима од Бога Благодатни Огањ и предаје га присутнима у Храму.

 

ОЧЕ НАШ

Оче наш, који си на небесима, да се свети име Твоје, да дође царство Твоје, да буде воља Твоја и на земљи као што је на небу; Хлеб наш насушни дај нам данас и опрости нам дугове наше као што и ми опраштамо дужницима својим, и не уведи нас у искушења, но избави нас од злога. Јер је Твоје Царство и Сила и Слава, Оца и Сина и Светога Духа, Сада и увек и у векове векова. АМИН

СИМБОЛ ВЕРЕ

Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог. И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божјег, јединородног, од Оца рођеног пре свих векова. Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног не створеног, једносушног са Оцем, кроз кога је све постало; који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, и отелотворио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек; и који је распет за нас у време понтија пилата, и страдао и био погребен; и који је васкрсао у трећи дан по писму; и који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца; и који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима, и Његовом царству неће бити краја. И у Духа Светога, Господа, животворног, који од Оца исходи, који се заједно са Оцем и Сином поштује и слави, који је говорио кроз пророке. У једну, свету, саборну и апостолску Цркву. И споведам једно крштење за опроштење грехова, чекам васкрсење мртвих, и живот будућег века АМИН

Слава Теби, Боже наш, слава Теби. Царе небесни, утешитељу, Душе истине, који си свуда и све испуњаваш; ризницо добара и животодавче, дођи и усели се у нас, и очисти нас од сваке нечистоте, и спаси, Благи, душе наше. Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас. (3x) Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. АМИН

Пресвета Тројице, помилуј нас; Господе очисти грехе наше; Владико, опрости безакоња наша; свети, посети и исцели немоћи наше, имена Твоего ради. Господе помилуј. (3x) Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова.

АМИН

Христе Боже, Теби коме се у свако време и свакога часа клањају и кога славе на небу и на земљи, спокојни, све-трпељиви и много милостиви, који преведнике љубиш, а грешнике милујеш и све зовеш и примаш к' Себи и награђујеш спасењем. Ти Господе, прими наше молитве овога трена и води нас заповестима Твојим, душе наше осветли, тела очисти, расуђивања исправи, мисли разбистри и избави нас од сваке жалости, зла и бола; огради нас светим Твојим Анђелима, да њиховим мноштвом чувани и вођени стигнемо до јединствене вере, спознаје вечне славе, и приђемо к' Теби јер си нам Ти једини спас. Балагословени у век и векова – нек' Ти је вечна слава - АМИН

ПОКАЈНА МОЛИТВА

Сагреших пред Небом и Тобом, Господе, Сведржитељу, и већ нисам достојан да се назовим сином Твојим, нити да погледам и видим висину Небеску од множине сагрешења својих и да изговорим Твоје Свето Име својим грешним устима. Учиних себе недостојним и Неба и земље, огорчивши Тебе, доброга Владику. Преклињем те, Господе, не одгурни ме од лица Свога и не одступи од мене да не бих потонуо и био као прах пред лицем ветра, као да ме није ни било у овоме животу. Од онога дана када сам оставио Твој Пут, доброга дана нисам имао, зато што дан проведен у гресима, макар и изгледао добар, јесте од свију дана најгори. Од сада се надам на Твоју милост, да ћеш ми дати снаге да се потрудим за своје спасење. И ево, припадам Ти, молећи се: помози ми, јер се удаљих од пута Истине. Излиј на мене множину милости Своје као на сина блуднога, зато што обесчастих живот свој, расточивши богатство благодати Твоје. Помилуј ме, Боже, и не гневи се на мене као ни на блудницу и цариника и разбојника. Они, док бејаху на земљи, бејаху од свих презрени, али Ти их, Господе, прими и учини житељима Раја сладости. Зато прими покајање и од мене, непотребног слуге Свога, јер Ти си, Господе, дошао да призовеш грешнике, а не праведнике на покајање. Теби приличи слава у векове векова. АМИН

МОЛИТВА СВ. ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА

ПРАВОСЛАВНО ХРИШЋАНСТВО

У ИМЕ ОЦА И СИНА И СВЕТОГА ДУХА - АМИН

ПРАВОСЛАВНОСТ

 

АКО СИ ПРАВОСЛАВАН:
1. Живи по Божјим заповестима, веруј потпуно у учење Православне цркве, читај Свето писмо и моли се Богу сваки дан, јер тако Бог хоће. ( Исус Навин 1: 8., Псалам 1: 1.- 3., Матеј 6: 9.-13., 19: 17.-18., Марко 16: 16., Лука 22: 46., Посланица Ефесцима 5: 19., II Тимотеју 3: 16., Јаковљева 5: 16.)
2.  Присуствуј Богослужењу сваке недеље и празника, старај се за рeд и одржавaње твојe цркве.
Пропустиш ли то због лењости, немара, устручавања или страха, постидећеш се пред Богом и анђелима Његовим. (Матеј 10: 32.-33., Лука 9: 26.)
3.  Исповедај се пред свако причешће (па и чешће), а причешћуј се бар уз четири велика поста, да би имао живот вечни. ( Матеј 18: 18., Марко 1: 5., Лука 22: 19., Јован 6: 48.-56., I Коринћанима 11: 24.-29.)
4.  Поштуј Свету Богородицу, јер то Бог хоће (Лука 1: 28., 41.-43.), а Славу своју Крсну не смеш заменити рођенданом, даном примања или каквом сличном светковином, јер Бог је диван у светитељима својим ( Псалам 68: 35.) а не у обичајима људским.
Крсну Славу достојно прослављај без пијанке и сувишне гозбе.
5.  He ступај у брак без Божјег благослова, јер је брак Света тајна, Богом установљена. (I Мојсијева 1: 27.-28., Матеј 19: 4.-6., Ефесцима 5: 32.)
6.  He забрањуј крштење и веронауку деци својој, јер је таквих царство небеско. ( Матеј 18: 6., 19: 4., Ефесцима 6: 4., I Тимотеју 5: 8.)
7.  He изговарај ружне речи, не проклињи, не пијанчи, не псуј, не хули на Бога, не исмевај светињу, јер неће бити прав пред Господом ко то чини. ( III Мојсијева 24: 11.-16., Данило 5., Матеј 5: 44., 32.-37., 12: 36., Јаковљева 1: 26.)
8.  He бави се врачањем, гатањем, спиритизирањем и уопште сујеверјем, јер је гад пред Господом ко то чини. ( V Мојсијева 18: 10.-12., Откровење 21: 8., Дела апостолска 8: 9.-24., 16: 18.) * у ово се укључује гледање карата, гледање у кафене  шоље и тд.
9.  He читај јеретичке (секташке) и противверске књиге, јер таква наука није ни Божја ни благотворна. ( II Тимотеју 3: 5.-8., Титу 3: 10.-11.) * у ово се укључује и читање сановника и хороскопа
10.  Поштуј свештеника као слугу и весника Божјег, и не затварај пред њима врата дома свога, да неби тиме одбацио од себе и своје куће благослов и мир Божји.

("Покајање и исповест" Манастир Милешева)

 

НАЧЕЛА ДУХОВНЕ ДИСЦИПЛИНЕ

Ако желиш поправити свет, поправи прво себе
Ако желиш поправити државу, поправи прво себе.
Ако желиш поправити народ, поправи прво себе.
Ако желиш поправити своје село, поправи прво себе.
Ако желиш поправити своју задругу, поправи прво себе.
У свему, дакле, почни од себе, и поправи прво себе.

А како може човек поправити себе, о том постоји само једна једина наука у свету, која се зове наука Јеванђелска.

Свети Владика Николај

Дужности према БОГУ

1. Веруј у Бога просто и смело, не стиди се нигде своје вере као што се и твоји преци нису стидели.
2. Чувај светињу часнога крста и знај да је њиме зачињен цео живот твога народа.
3. Упознај темељно вољу Божију. У том циљу користи свако повољно време, а нарочито време богослужења и тумачења светог Јеванђеља.
4. Молитва нека ти буде свакодневна душевна храна. Без ње не приступај ни делу ни јелу. Без ње нити где полазити нити долазити. У молитвама се увек сети: свог народа, отаџбине, својих родитеља, својих учитеља, старешина, свих другова и браће, а нарочито оних који су у невољи.
5. Редовно посећуј свету Литургију, пости најмање сваког петка ради сећања на муке и страдања која је у тај дан за нас поднео Син Божији, Исус Христос, а причешћуј се најмање сваког поста у току године (Божићни, Ускршњи, Петровски и Госпојински пост). Не заборави да ћеш вршећи горње дужности постићи такву чврстину душе и мир срца да те никад и ништа у животу неће поколебати. Бог ће бити стварни учесник у твом животу.

Дужности према СЕБИ

1. Знај да си саздан по слици и прилици Божијој и ради узвишених циљева које Бог одређује људима. У томе лежи величина твог људског достојанства које мораш будно чувати.
2. Води непрекидно борбу у самом себи против оних порока који загорчавају и унижавају људски живот. Ти пороци су гори од немаштине и болести а зову се: зловоља, оговарање, злопамћење, незахвалност, злурадост, нехат, пакост, гнев, завист, непризнавање туђих вредности и заслуга.
3. Буди смирен и скроман. Знај да «љубав смирује, а разум надима». Надувеност према млађем, а поготово према старијем знак је одсуства хришћанске свести без које нико не може бити наш заједничар.
4. Буди чедан (непорочан) знајући да омладина без осећања стида, одана блуду и разврату јесте знак опадања и скоре пропасти народа.
5. Ради чувања чистоте срца и душе не говори, нити читај, нити гледај, ни пред ким оно што би те пред твојим родитељима застидело. Не заборави да се Божијем оку ништа не да скрити.
6. Чувај чистоту тела и знај да је оно, по речима Светог апостола Павла, храм Духа Светога.
7. Буди послушан и никада не вређај старијег.
8. Буди искрен и безазлен «као голуб», а мудар «као змија».
9. Буди јунак, цени јунаке, а плашљивце жали.
10. Не псуј никога, ништа и никад.
11. Не опијај се.

Дужности према БЛИЖЊЕМ

1. Сваку поверену дужност у заједници извршавај на најбољи могући начин.
2. Знај да отаџбина и народ живе од вршења дужности, а пропадају од невршења.
3. Свест о дужности нека се код тебе огледа што на службу и рад никад нећеш закаснити, нити раније са њега отићи, нити пак учинити ма шта што није дозвољено у радно време. Јавни рад нека за тебе буде част.
4. У борби за свој народ увек пођи од уверења да њему и сваком другом народу, спасење може доћи само онда када се остави греха и заблуда у себи и око себе.
5. Неразумевање других у борби за опште добро немој да те збуни. Не малаксавај због недостатка брзих успеха. Запамти да са борбом увек иде и жртва, а праве жртве у правој борби могу дати само духовно исправни људи, велике вере и љубави и великог идеализма, борци и јунаци, прегаоци, радници и ствараоци.
6. Не изјашњавај се само за истину и правду јер то чини свако кад ништа не кошта, већ са радошћу примај и последице које долазе из борбе за истину и правду.
7. Никад и ником не ласкај и терај од себе ласкавце, јер убијају људски понос и руше карактер.
8. Исправљај другове и ближње, али без намере да судиш и унизиш. То чини увек без гнева и претње, у четири ока, ако не послуша опомени га пред два или три сведока, ако и тада не послуша кажи цркви, тј. надлежнима, па ако и тада не послуша прекини са њим другарске односе, у смислу Христових речи: «ако ни цркву не послуша нека ти буде као незнабожац».
9. Нарочиту пажњу обрати према женама. Понашај се као што би желео да се стран човек понаша према твојој сестри, а сваку старију жену поштуј како би желео да се поштује твоја мајка.
10. Помози увек невољнима и сиромасима и у томе подстичи твоју околину.
11. Говори благо са млађима, нежно са сиромасима и несрећницима, братски са себи равнима, синовски са старијим од тебе.
12. Избегавај свађу и предухитри свако зло.
13. Не критикуј речима, већ делима које требају да буду узор и правило живота за твоју околину. Знај да су дела једина успешна критика, која никога не озлеђује а многе одушевљава и вуче за собом.
14. Увек и свуда и у свему се држи Христових речи и његове заповести: «Све што хоћете да вам чине људи чините и ви њима».

 

 

Ко ово прима нека прими срцем, иначе ће узалудно мислити да је истински заједничар нашег рода

 

 

ГОСПОД ГОВОРИ ЧОВЕКУ

Да ли си кадгод размишљао, сине, да све што се дотиче тебе, дотиче се једновремено и Мене, јер све што се тебе дотиче, дотиче се зенице ока Мога.
Ти си драг у очима Мојим, бесцен, и ја сам те заволео, па је зато за Мене нарочито задовољство да те васпитавам.

Кад те искушења сколе и непријатељ навали као река, знај да то од Мене долази, да твоја немоћ осећа потребу за Мојом силом, и да спојмиш да си сигуран само кад се Ја борим за тебе.
 
Ако се налазиш у тешким приликама, међу људима који те не разумеју, који не воде рачуна о томе шта ти је пријатно, који те одбацују – то од Мене долази.

Ја сам – Бог, Који управља приликама. Ти се ниси случајно нашао на своме месту; то је баш оно место које сам ти Ја одредио !

Молио си Ме да те научим смирености, па, ево, види: ставио сам те у ону средину, у ону школу, где се та лекција учи.

Ако се налазиш у новчаној оскудици, тешко везујеш крај са крајем – то од Мене долази, јер Ја располажем материјалним средствима. Ја хоћу да ми се ти обраћаш и да зависиш од Мене. Моје резерве су неисцрпне. Ја хоћу да се увериш у ревност Моју и истинитост Мојих обећања. Да се не догоди да ти могу рећи у твојој невољи: «Ви нисте веровали Господу Богу вашем» (5.Мојс 8, 12-13.)
 
Ако преживљаваш ноћ бола, ако си одвојен од својих блиских – то од Мене долази. Ја сам Утешитељ и Исцелитељ болести, Ја сам то допустио, да би Ми се ти обратио и да би у Мени нашао вечну утеху.

Ако си се разочарао у своме пријатељу, у некоме коме си открио своје срце, - то од мене долази . Ја сам допустио да се разочараш, да бих показао да је Господ твој најбољи пријатељ.

Ја хоћу да Ми ти све приносиш и да Ми се повераваш.

Неко те је оклеветао. Препусти ту ствар Мени и приклони се Мени, прибежишту Своме, да би се избавио од злога језика. Ја ћу изнети твоју истину на светлост дана и доказаћу твоју невиност.

Ако су се твоји планови срушили, ако си клонуо душом и телом – то од Мене долази . Ти си правио планове и износио си их Мени, да их Ја благословим. Али Ја хоћу да Ми ти препустиш да располажем приликама твог живота. Тада ће одговорност за све пасти на Мене, јер је она за тебе сувише тешка и ти сам не можеш изићи на крај са њом.

Ако су те неочекивано снашле животне невоље и ако ти је туга испунила срце, знај – то од Мене долази. Ја хоћу да твоје срце и твоја душа бугу увек ватрени пред очима Мојим и да именом Мојим побеђујеш сваку малодушност.

Ако већ дуго не добијаш вести од оних које волиш, па по својој малодушности падаш у очајање и ропћеш, - то од Мене долази. Кроз патњу твоје душе Ја испитујем јачину твоје вере у Моја обећања и силу и снагу твоје молитве за ближње. Јер, ти њих ниси препоручио Покрову Моје Пречисте Мајке, нити си препустио бригу о њима Мојој Очинској љубави.

Ако те је снашла тешка болест – пролазна, или неизлечива, па си прикован за постељу, знај да то од Мене долази. Ја хоћу да Ме ти у својој телесној немоћи још дубље упознаш. Хоћу да не ропћеш што ти је послато искушење и да не испитујеш Моје непроницљиве планове за спасење људских душа, него да се са поверењем препустиш Мени и да дођеш под Моје окриље.

Ако си маштао да учиниш неко нарочито дело ради Мене, а уместо тога пао си у болесничку постељу и онемоћао, знај – то од Мене долази. Кад си био здрав, био си презаузет својим пословима и твоје мисли су биле далеко од Мене. Сети се да су неки од Мојих најбољих сарадника удаљени од светских послова, да би у миру научили да се непрестано моле.

Ако си неочекивано позван да заузмеш неки тежак и одговоран положај, иди, прихвати се и ослони се на Мене. Ја ти поверавам тај задатак, јер те је зато благословио Господ Бог у свим делима твојим, у свему што будеш радио својим рукама.
Данас ти дајем овај сасуд светог јелеја (уља). Користи се њиме слободно, дете Моје. Сваку тешкоћу која искрсне, сваку увредљиву реч коју примиш, сваку сметњу у твом раду која би могла да те ожалости и обесхрабри, сваку своју немоћ и неспособност – помажи овим јелејем. Сећај се да је свака невоља – Божја порука, прилика да се нечему научиш. Свака оштрина ће отупети да се ти не позледиш. Стога усади у срце своје речи које сам ти данас објавио: то од Мене долази. Јер, ово за тебе није само реч, но је то – живот твој».

А што мени недостојном преостаје да кажем на све то ? Преостаје ми само да поновим речи апостола Павла: «Јер је све из Њега, Њиме и у Њему», коме нека је слава у векове – Амин.

О СТРАДАЊИМА ХРИСТОВИМ

Неки свети старац стално је размишљао о страдањима Христовим, и при том је горко плакао. Једном, јави му се сам Христос и подробно му исприча шта је све претрпео и колико је крви пролио за спасење човечанства. Од Великог Четвртка увече, рече, па до погреба испустио је 109 срдачних уздаха. Из Тела Мојега истекло је 225 хиљада капи крви. Оружаних војника било је 118, а к њима се придружило и 230 неваљалих људи, свега дакле 348.
Три су ме војника водили на распеће и чинили су ми разне пакости. Трзали су ме за браду и косу, и вукли су ме. 77 пута спотицао сам се и падао на земљу, почевши од врта па до дома Ане архијереја. Седам пута ударили су ме по устима, а по образима 105 пута; 20 удара песницом у лице претрпео сам; ћушки и трзања од почетка и краја поднео сам 707, а јаких удараца свега 1199. Кад су ми положили трнов венац на главу ударили су ме свом снагом штаповима и палицама 40 пута. Од ових удараца 5 трнова из венца прободоше ми лобању до мозга, од њих се три заломише и остадоше у глави Мојој, те са тиме бих и погребен. Од убода трња по глави истече 3000 капљи крви, а рана од трња по глави беше 1000, јер венац трнов 8 пута спадаше ми са главе. Када сам вођен од Претора на Голготу носећи крст пао сам на земљу 5 пута, примио сам тада смртних удараца 21, дижући ме од земље повукли су ме за косу и браду 23 пута. Лежао сам на земљи (на Голготи) док ме нису дигли на крст. Пљувотина на лице примио сам 73, удараца по врату 25, а по лицу и по устима још 5. Од ових удараца истече ми много крви из уста и носа. Тада ми и два зуба избише, међу очи ме ударише 3 пута песницом. За нос ме повукоше 20 пута, за уши 30 пута. Великих рана зададоше ми 72, а великих удараца у прси и у главу 38. Но, три ми беху највеће муке за време мог страдања, и то :

• Што не видех никога да се каје, те се моја крв као залуду проливаше;
• Гледајући жалост Моје мајке, која код крста стајаше и горко плакаше;
• И када распињући ме на крст уковаше ексере у Моје руке и ноге (по речи пророчкој: «Избројаше све кости моје»...)
• преписао архимандрит Кирик из једне старе књиге «Велико огледало» -

*********************************************
На једној од пешчаних фландријских дина налази се велики дрвени крст са ликом Спаситеља. На самом крсту урезане су ове речи, које још увек одолевају времену:

* Я – СВЕТЛОСТ, А ВИ НЕ ВИДИТЕ МЕНЕ
* Я – ПУТ, А ВИ НЕ СЛЕДИТЕ МЕНЕ
* Я – ИСТИНА, А ВИ НЕ ВЕРУЈЕТЕ МЕНИ
* Я – ЖИВОТ, А ВИ НЕ ТРАЖИТЕ МЕНЕ
* Я – УЧИТЕЉ, А ВИ НЕ СЛУШАТЕ МЕНЕ
* Я – ГОСПОД, А ВИ СЕ НЕ ПОКОРАВАТЕ МЕНИ
* Я – ВАШ БОГ, А ВИ СЕ НЕ МОЛИТЕ МЕНИ
* Я – ВАШ НАЈБОЉИ ДРУГ, А ВИ НЕ ЉУБИТЕ МЕНЕ.

АКО СТЕ НЕСРЕЋНИ, НЕ КРИВИТЕ МЕНЕ.

Написао: Блажени Серафим Вирицки

 

АКО СИ ПАО – УСТАНИ

Чедо моје, добио сам твоје писмо и видео у њему твоје неспокојство. Али не тугуј чедо моје. Не буди тако неспокојан. Ако си поново пао – поново устани. Ти си призван на пут небески. Ништа није чудно ако се онај који трчи понекад и спотакне. Само треба да у сваком тренутку има трпљење и покајање.
Стога се покај кад год погрешиш, и не губи време. Колико оклеваш да затражиш опроштај, толико допушташ лукавом да у теби пусти корене. Не допусти му да те изнервира на твоју штету.
Дакле, не очајавај када падаш, него са усрђем устани и учини метанију, говорећи: "Опрости ми Христе мој, човек сам и слаб сам."
Није те Бог напустио, како кажеш, али пошто је у теби још много световне гордости и много сујете, наш Христос допушта да грешиш и да падаш, да би свакодневно чувствено постао свестан своје немоћи, да би трпео оне који сагреше, да не би осуђивао своју браћу када погреше и да би их укрепио.
Значи, колико год пута да паднеш, поново устани и затражи опроштај. Не скривај тескобу у свом срцу, јер су тескоба и чамотиња радост лукавога из којих се рађа много тога и од којих се душа испуњава горчином, док духовно расположење покајника говори: "Сагреших, и опрости ми Оче", и на тај начин прогони тескобу. "Зар ја", каже, "нисам човек, и зар нисам слаб? Шта ја уопште могу да учиним?" Заиста, чедо моје, то је тако. Имај храбрости.
Човек стоји на својим ногама само онда, када дође благодат Божија. Ако нема благодати, непрестано се тетура и непрестано пада. И зато буди одважан, и не плаши се.
Видиш ли како је брат, о којем пишеш, претрпео искушење? И ти тако исто чини. Устрој у себи одважан начин размишљања пред долазећим искушењима. Она ће свакако доћи јер су ти неопходна. Другачије се нећеш очистити. Остави то што ти говоре немар и чамотиња. Не плаши их се. Као што су, благодаћу Божијом, прошла она претходна, тако ће проћи и ова, чим заврше свој посао. Искушења су лекови и исцелитељске траве које лече видљиве страсти и наше невидљиве ране.
Ти, дакле, имај трпљење, да би свакодневно био на добитку, да би сабирао награду, починак и радост у Царству Небеском. Доћи ће ноћ смрти када више нико не може да дела. Зато пожури јер времена је мало!
Нека ти ово буде познато: бољи је један дан победничког живота са венцима и наградама, него многе године проведене у нераду. Јер један дан подвига (борбе) у познању и чувствовању душе вреди колико и педесет година онога који се бори немарно и без познања.
Без борбе и проливања крви не очекуј ослобођење од страсти. Након преступа, на нашој земљи расте трње и чичак. Заповеђено нам је да их почупамо, али се они искорењују само са великим болом, раскрвареним рукама и многим уздасима. Зато плачи, проливај реке суза, и омекшаће земља срца твога. А када је земља натопљена лако ћеш искоренити трње.

из књиге Старца Јосифа Исихаста,
"Изложење монашког опита"

БОРБА ЗА ВЕРУ - Свети Владика Николај

Србине брате, теби се обраћам да те нешто упитам. Не устављај волове твоје, и не задржавај плуг твој. На питање моје можеш одговорити и орући. Не питам те за пут, да би морао дићи руку са плуга и показати ми пут. Не иштем ти воде, да би морао престати с орањем и повести ме на извор. Гле, ти цео дан ореш и цео дан мислиш, и мисли твоје остају затворене унутра у теби. Хоћу да те упитам о нечем што је унутра у теби, на шта ми можеш одговорити држећи руке на плугу и корачајући лагано браздом за воловима.

- Да ли још гори кандило вере унутра у души твојој?
- Да ли имаш довољно уља у кандилу твоме,и да ли ти је светло унутра у души твојој?
                                       
       Србине брате, гори ли у теби кандило вере?

То је моје питање, и то сам хтео да те питам, али не у име моје. Не питам те у име моје него у име родитеља твојих који те вером Христовом крстише и крвљу Христовом причестише;
и питам те у име ђедова и прађедова твојих, који из препуног и пламеног кандила вере своје налише и зажегоше кандило вере у души твојој;
и питам те у име оних даљих предака твојих, који у ропству од пет стотина година под Турцима не дадоше да се кандило вере у њима угаси; када се за пола хиљаде година беше угасила српска слобода и држава, једино што они одржаше неугашено то је кандило вере у душама њиховим;
и питам те у име оних твојих предака који јуначки примише смрт за веру своју на коцу и конопцу, као бесправни робови, у мраку робовања;
и питам те у име оних још даљих предака твојих који с честитим кнезом Лазаром на Косову битку бише и за Крст часни живот свој положише;
и питам те у име оних твојих славних и честитих кнежева, благоверних царева и благочестивих царица, опет предака твојих, који окитише ову земљу твоју славним задужбинама, белим црквама и манастирима, одакле су сви нараштаји српски после њих доливали уља у кандила своја и зажегали треперави пламен вере свете;
и питам те у име светих Патријараха српских, часних свештеника и монаха, који кроз векове борбе, и муке, и искушења и таме чуваше онај свети огањ вере у Србину да се не угаси, као прави светлоносци и духоносци;
и питам те, најзад, у име оног најсветијег духовног праоца твога, у име оног моћног и милог Саве, оног неустрашивог мужа и плачљивог молитвеника, који је исплакао срце своје пред живим небесима, да би се у народу српском до конца векова очувао свети пламен вере.

У име те велике и племените војске твојих благородних предака, чију си крв и дух и веру и ти наследио као законити наследник, у име њихово а не у име моје ја те питам, племенити Србине брате: да ли још гори кандило вере унутра у души твојој?

Зли ветрови ударили су са свих страна на тебе, Србине брате, осећаш ли? Видиш ли? Чујеш ли?

Хоће да угасе кандило вере унутра у души твојој.
Хоће да прекину везу твоју са родитељима твојим, са претцима твојим, са славом твојом.
Хоће да ти искидају основу живота твога, на којој си ти поткан и уткан.
Хоће да те одвоје од струје светлости и силе, која ти се спуштала у душу с неба и која те уздизала к небу.
Хоће да те оставе у тами крајњој, без кандила и без пламена божанског што ти Створитељ твој дарова кроз претке твоје и кроз цркву твоју.
Хоће да те осиромаше и оголе, да ти душу испразне и учине је пустињом, да те направе празном и пустом сенком без обадве славе, без славе твоје земаљске отаџбине и небеске.

Са три стране ударили су зли ветрови на тебе са севера и запада и југа. Остао ти је само исток, одакле је мир души твојој.

Од Истока је дошао мир души твојој.

Од Истока ти је Христос јављен. Твој свети Сава окренуо те је лицем ка Истоку; кадгод ти је мука, да би се окренуо Истоку и поклонио Богу Спаситељу своме.

Окрени се и сада Истоку. Сада ти је мука. Ударили су зли ветрови на те, и мука је духу твоме. Три су најгора ветра: безверство, кривоверство и маловерство.

Безверци хоће да подсеку корен душе твоје. Може ли се одржати дрво кад му се корен подсече? Шта има осетљивије од корена једне биљке? Можеш јој лишће стрести; можеш јој гране одсећи; можеш јој чак и стабло насећи - остаће жива. Али ако јој корен подсечеш, зар ће остати жива? Зар се неће исушити сви сокови њени, и зар ће се моћи икад више покрити зеленилом и цветом и плодом?

Кривоверци хоће да ти наметну своју криву веру, која је њима искривила срце и душу и карактер. Хоће, да и тебе виде искривљена слично оној лисици са одсеченим репом која је предложила свима лисицама да одсеку реп. Тако су једни кривоверци одсекли празновање недеље па узели јеврејску суботу; други су одсекли постове; трећи су одсекли светитеље, и кандила и иконе и крст; четврти су одсекли причешће крвљу Христовом, и тако редом.

Маловерци хоће да се зову хришћанима, само да се зову, али не и да буду. Плаше се мрака безверства, гаде се лажи кривоверства, али ни своју веру не држе другачије него на језику. Језиком су живи а срцем мртви. Стоје међу синовима Православља а не држе закон православни. Броје себе у синове светосавске, а не ходе путем оца свога светог Саве. Као јалова су дрвета међу дрвећем родним истог имена и у истом воћњаку. Као изостала и изнемогла трупа, која се лењо вуче у позадини за ревносном и сјајном војском Христовом.

Безверци хоће да разбију кандило душе твоје. Кривоверци хоће да ти у кандило наспу воду место уља. Маловерци дају ти слободу да држиш кандило своје како хоћеш, само не желе да га виде запаљено.

То су три зла ветра која су ударила на душу твоју у ове дане. Нека те Свевишњи благослови да будеш благословен и снажан. Јер само благословени и снажни могу се спасти од она три зла ветра. Буди благословен и снажан, Србине брате мој!

Вера твоја брани те од сваког зла, Србине брате.

Кадгод те снађе невоља, вера ти твоја помаже.

Када ти се овај свет учини као тамница, без капије и вратница, вера ти твоја говори: Не бој се! Створитељ твој држи све у својој власти. Он тебе назива сином, и воли да ти Њега зовеш Оцем.

Када те оставе и презру суседи твоји, вера те твоја брани и сведочи ти: Отац твој небесни није те оставио и није те презрео.

Када згрешиш, па људи виде твој грех и осуде, и одбаце те као сувишну дроњу у овом свету, вера твоја брани цену твоју и говори ти: Христос за грешнике умре на крсту. Он је платио твој грех пред Богом, и ти си Богу врло скупоцен и драгоцен.

Када ти се догоде губици и штете, и нема никога на кога би наслонио своју брижну главу, вера те твоја брани од мрачних мисли и брига и казује ти, како све оно што је испало из твоје руке, пало је у руку Оца твог, чија су сва богатства и сва имања и сва блага свих светова.

Вера те твоја брани у болести и од болести, у муци и од муке, у тами и од таме, у очајању и од очајања, у самоћи и од самоће, у смрти и од смрти. И од смрти брани те и одбраниће те вера твоја. Ваистину, чак и од смрти, од које безверци чак и не знају да има одбране.

Од безверства брани те вера твоја, од губе над сваком губом, од тога мрака гушћег од сваког мрака и хладнијег од сваког мраза. О Србине брате, безверство је жива смрт људи и народа. Свака смрт је мртва, а безверсто је жива смрт. Од те живе смрти тебе брани и чува вера твоја.

Какав је распаднути леш у шареном ковчегу, таква је душа у живом телу безверника. Он је гроб, окречен и нашаран и ограђен, а унутра је сама смрт, све смрт, свака помисао смрт, свака жеља смрт, свака намера смрт, сваки план смрт.

Шта те може сачувати од ове живе смрти; од ове смрти која носи маску живота, шта те може сачувати, Србине брате? Само вера твоја у живога Бога Створитеља, и у Христа Спаситеља. Вера у Христово сведочанство које си ти чуо и примио. Вера у Христово знање, свезнање, које ти је предато под скромним именом вере, премда је ова вера поузданија од сваког другог знања што је од човка и кроз човека, а не од Бога и од Бога.

Ова света и животворна вера твоја одбранила је претке твоје у дуговременом ропству од очајања, а у време устанка од клонулости и колебљивости.

Ова света и животворна вера твоја брани те од непоштења, од неморала, од нечистих послова, од прљавих дела, од злочина, од зверства и дивљаштва.

Тешко ћеш рећи, и не можеш се сетити, да си у животу имао силнијег и милијег браниоца од вере твоје, која и јесте онај пламен у кандилу твоме унутарњем, што осветљава и греје душу твоју, Србине брате мој!

Брани и ти веру твоју, Србине брате. Кад вера твоја брани тебе од свих зала овог века, брани и ти њу, веру твоју. Брани њу која тебе брани.

Плуг брани тебе од глади, земљорадниче; мораш и ти бранити њега од рђе. Иначе ћеш остати гладан.

Огањ брани тебе од глади, ковачу; брани и ти њега од влаге и пепела. Иначе ћеш остати гладан.

Као што земљорадник брани плуг од рђе, да би га плуг одбранио од глади; и као што ковач брани огањ од влаге, да би га огањ одбранио од глади, тако и ти мораш бранити веру своју од злих ветрова, да би вера твоја одбранила живот твој и снагу и радост.

Као што ткаља чува брдо у разбоју, да би била одевена она и деца њена, тако и ти мораш чувати веру твоју православну, Српкињо сестро. Јер из вере и помоћу вере ткају се све остале врлине, које одевају душу човекову, Српкињо сестро!

И као што мудра домаћица чува и просејава брашно, да би имала здрав хлеб за себе и чеда своја, тако и ти мораш чувати веру своју православну, и чистити је и просејавати од сваког труња, Српкињо сестро! Јер само здрава и чиста вера храни душу и даје здравље души, Српкињо сестро, души твојој и душама милих ти чеда твојих, Српкињо сестро!

Као што славуј чува грло своје, извор радости своје и туђе, тако и ти чувај веру своју, Српче моје златно. Јер је вера твоја извор радости твоје, дубоки и непресушни извор радости твоје и свију оних који те љубе око тебе.

И као што паун чува дивно перје своје, понос свој и вредност своју, тако и ти чувај веру своју, Српче моје златно! Јер је вера твоја свети украс душе твоје, понос и вредност душе твоје.

Јеси ли видео славуја, замукла грла? Вреди ли што? Чује ли га ко? Тражи ли га ко? Плаћа ли ко замуклог славуја више него врапца? Глас чини вредност славују. Глас му даје високу цену. Глас му прибавља дивљење и љубав.

Јеси ли видео пауна очупана? Одлучена од све његове славе и лепоте? Зар га не сматрају за ругобу и чудовиште, без златотканог плашта његовог, којим га је Творац огрнуо и уздигао за цара међу пернатицама?

О Српче моје златно, вредност твоја у вери је твојој. Ако би, не дај Боже, неки злокобни ишчупао веру из душе твоје, бићеш јефтинији од замуклог славуја и чудовишнији од очупаног пауна!

Брани, дакле, веру своју, јер она брани тебе.

 

Вера ти је извор живота,

вера - храна,

вера - одело душе твоје,

вера - здравље твоје,

вера - песма твоја, радост и весеље,

вера - вредност твоја,

вера - цена бића твога,

вера - пламен Божанства у теби, Србине брате мој.

Једнодушно борите се за вјеру Јеванђеља, заповеда апостол вере (Филип, 1, 27)

Кад се један брат твој бори за веру Јеванђеља, било унутра у себи или око себе, било са својим страстима или са демонима или са људима безверним, кривоверним и маловерним, ти не смеш мировати, него мораш му притећи у помоћ. Уз тебе и све остале хиљаде и милиони православних. Борбу једнога примају сви, и од борбе свију не сме ниједан изостати. Апостол вере наређује свима а не једноме: Једнодушно борите се - сви.

У старија времена, када су групе хришћанских мученика страдали за веру јеванђелску, сви остали хришћани притицали су им у помоћ. Једни су их обилазили по тамницама, други им слали дарове, трећи се бринули о деци њиховој или о старим родитељима, четврти су се молили Богу за њих.

И ти тако чини! Кад се неки брат твој бори за веру јеванђелску, веру свету православну, притеци му у помоћ и пружи му помоћ, да лакше буде. Помози му или руком, или језиком, или молитвом и добром жељом пред Богом. И сви тако нека чине. Јер његова борба, твоја је борба, и његова победа биће твоја победа.

Борба за веру борба је за душу!

Борба за душу борба за прави живот; борба за прави живот борба је за једну вредност већу и вишу од свега света и свега у свету. Јер Христова су уста изрекла ону велику реч: "шта користи човјеку да цео свет задобије а душу своју изгуби?" - Заиста велика и света реч, изречена од најсветијих уста.

Шта ће користити цео свет рецимо завојевачу света кад легне на самртни одар? Хоће ли мислити у том часу растанка о ономе што оставља или о ономе што носи собом у вечност? О како ће му луда и смешна изгледати сва борба његова за оно што мора оставити а не за оно што мора понети! Цела борба промашена; цео век промашен! Јер се борио за туђе а не за своје. Добитак оставља у туђим рукама, а губитак узима собом и носи из овог света. Туђе отимао, своје изгубио. Удаљује се од гнева људског, а иде у сусрет гневу Божјем.

Зато ти и говорим, Србине брате: борба за веру то је борба за душу, а борба за душу то је борба за главну имовину своју и за вечни живот. Не говорим ти у име моје, него у име свих предака својих, светих и витешких, који се Бога бојаше, за душу бринуше, и за веру борбу, и борбу, и борбу водише. Па чак и кад битке на светском попришту изгубише, душе своје спасоше и у царство Христово се уселише.

"Ова је земља бедем хришћанства". Тако писаше прађедови твоји из Милошевог Устанка православном цару руском када искаше од њега помоћ.

Тако Срби, прађедови твоји, схватише и назваше ову Божју земљу, ову твоју очевину и дедовину, Србине брате.

Преко хиљаду година ова земља је била бедем Хришћанства. Преко хиљаду година на њој је крст Христов час уздизан, час обаран. Но и кад је обаран од кривовераца, крст Христов скриван је у срце народно и тамо се сијао и блистао. У љутим временима робовања Срби су га скривали тамо где лопов не краде нити разбојник отима, скривали су га често али никада издали.

Оно што је од Бога намењено, не може се слабом руком људском обрнути. Јачи је Бог од човека, јачи од свега света. А Он, Свемоћни и Свезнајући наменио је овој земљи да буде бедем Хришћанства. Како велика и величанствена предодредба Божја за твоју земљу, Србине брате! Бог је одредио твоју земљу да буде бедем нечега не маленог и малозначајног, или уског и пролазног, него да буде бедем вечног Хришћанства.

На Суду Страшноме питаће Господ народ српски, како се борио на овом бедему? И како су дубоке ране његове за веру праву? И колико су дубока и широка гробља мученика српских за истину Христову? У Дан Свеопште Расплате јавиће се све сузе народа твог, избројати све ране, измерити сва крв, срачунати све жртве. И све ће се стоструко и хиљадструко платити онима који се нађу достојни и дароваће им се живот вечни. И срце ће се твоје радовати кад види и чује небесну славу твог народа.

Због тога ти говорим: бори се и не клони! Тајанствени сат времена, навијен руком Створитеља, сваки минут избија и откуцава земни рок земнородним. На сваки откуцај анђели изводе из овог живота чете Божје, и пресељавају их у други свет. Кад избије твој минут, ти ћеш морати оставити све и поћи једино са душом својом. Бори се за душу, да би имао с чим поћи у онај свет. А борба за душу, борба је за веру. Јер је речено и потврђено, да само душа са вером има намену и сврху. Душа без вере нема ни намене ни сврхе. Тако је речено и тако потврђено.

Пази, шта не волиш а шта волиш. Кад се бориш за веру своју, љуби веру своју свим срцем својим, јер ти је она дарована од Онога који тебе љуби. Вера је дар љубави, та твоја вера, Права Вера Православна, Србине брате! Кад љубиш веру своју, љубиш Дародавца вере своје.

Страсти помрачују ум, и гасе кандило вере. Кад се бориш са страстима својим, мрзи страсти своје свим срцем својим.

Безверство пустоши душу, чупајући све божанско семе из душе. Безверство је жива смрт, гора од сваке смрти. Кад се бориш с безверницима, мрзи безверство свом душом својом, али не мрзи човека на кога је пала губа безверства. Кад не мрзиш вола свога, на коме је куга; и кад не мрзиш овцу своју, на којој је метиљ - како би мрзео човека, брата свога, на коме је губа безверства? Претешко је бреме безверства и само собом: немој товарити на брата твога још бреме мржње твоје.

Кривоверство је вера искривљена, скршена и смањена, као дрво буром искривљено и градом скршено. Кад се бориш с кривоверцима, мрзи кривоверство, у виду јереси и секти, свом душом својом, али не мрзи човека са вером искривљеном и осакаћеном. Кад не мрзиш дрво градом изломљено и осакаћено, како би мрзео човека, брата свога, у кога је вера искривљена и душа осакаћена?

Маловерство је вера без плодова. Кад се бориш с маловерницима, мрзи маловерство свом душом својом, али не мрзи човека, брата свога, јер на њему је та болест и он је страдалник.

Бог ће ти помоћи, и ти ћеш победити.

Бог ће те благословити, и ти ћеш одржати веру своју, највеће благо своје, Србине брате мој!

Кад очуваш веру своју, очувао си душу своју. Кад очуваш душу своју, лако ћеш се растати са овим светом, и лако ћеш ући у живот вечни, који обећа Створитељ благословеним Србима Својим.

 

На Огњену Марију звона сама звонила

 

Виртуална презентација Храма Господњег у Јерусалиму

Погледај »

Плаштаница

Погледај »

Наука је потврдила чудо васкрсења Господа Исуса Христоса. Запањујуће сазнање руских научника кроз експертску анализу плаштанице - међу многима познатије као Торинтска плаштаница у којој Је Господ Исус Христос пре васкрсења био умотан.

Појаве Чуда

Погледај »

Филм о Чудима Божијим у православном свету. Мироточиве иконе и иконе које проливају сузе и крв, нетрулежне мошти светитеља, отровне змије које само на дан успења Пресвете Богородице силазе са планине и присуствују литургији, понашајући се питомо, а након тога враћају се у брда, потпуно осушене стабљике љиљана, из којих расту предивни цветови пред иконом мајке Божије, многобројна исцељења-само су мали део чудеса које овај Руски филм представља гледаоцима. Титловано на Српски.

Сведоци Векова

Погледај »

Последњих 800 година српски манастири су грађени по целом свету као сведоци реалности наше Православне Хришћанске вере. Ова серија показује историју страдања и жртвовања српског народа у очувању вере у Исуса Христа кроз векове.

Док су европски краљеви и владари градили дворце за себе, српски краљеви и владари су градили манастире за свој народ и за „славу Божју“. Ови манастири нису били само места за молитву, већ школски центри за учење Речи Божије, књижевности и уметности.

Расељени Срби по свету су наставили своју традицију, градњом манастира као сведока њихове вере. Манастири се данас налазе у Аустралији, Немачкој, Америци и најновији у Канади. Надамо се да ће ова серија изавати жељу у вама да научите више о историји свог народа и његовој вери.

Серија Сведоци Векова садржи манастире: Грачаница, Пећка Патријаршија, Високи Дечани, Богородица Љевишка, Студеница, Зенит, и Смирај.

Православни Буквар

Погледај »

Православни Буквар садржи све о православљу и нека појашњавања о: Крштењу, понашању у цркви, Молитвама, Које су највеће заповести, Свете Тајне итд...

 

 

БЕСЕДА  о сили и дејству добрих дела

Јер је тако воља Божија да добрим делима обуздавате незнање безумних људи  (Прва Петрова 2, 15)

Тешко је, браћо, спорити с безбожним; тешко разговарти с безумним; тешко убеђивати озлобљеног. Безбожна и безумна и озлобљена тешко ћеш убедити речима. Пре ћеш их убедити делима. Нека виде ваша добра дела и хвале Бога (Прва Петрова 2, 12). Онима који хоће да споре с вама, учините добро дело, и ви ћете добити спор. Једно дело милосрђа брже ће уразумити безумнога и ублажити озлобљенога него многи часови разговора. Ако безбоштво и безумље и злоба долазе од незнања, то незнање је као беснило, које се најбрже да обуздати доброчинством. Ако ли ти с безбожним спориш његовим бесним начином, тиме појачаваш бес безбоштва. Ако ли се с безумним разговараш ругањем, мрак безумља се увећава. Ако ли злобног мислиш да убедиш гњевом, тиме разгореваш већма огањ злобе. Кротко и благо дело је као вода у пожар. Сети се увек светих апостола и њиховог успешног начина опхођења с људима. Ако те безбожник изазива, то те не изазива човек него ђаво; човек је по природи побожан. Ако те безумни ружи, то те не ружи човек но ђаво; човек је по природи уман. Ако те озлобљени гони, то те не гони човек но ђаво; човек је по природи благ. Ђаво те изазива на дуге спорове и бесплодне разговоре, а од доброг дела бега. Учини добро дело у име Христово, и ђаво ће побећи, и онда ћеш ти тек имати посла с људима, с правим људима: побожним, умним и благим. Но све што чиниш, чини у име Господње.

Господе преблаги, помози нам чинити добро, и добрим побеђивати у име Твоје. Теби слава и хвала вавек. Амин.

 

РАСУЂИВАЊЕ

Како да победимо непријатељство непријатеља наших? Уступањем, кротошћу и молитвом. Уступањем у свему осим у вери и чистоти живота, кротошћу и молитвом свагда и свагда. Свети Амвросије пише: „То је оружје праведника, да уступајући побеђују, као што вешти стрелци имају обичај да бежећи устрељују јаче од себе.” Неки брат би увређен од друга свога, но ипак желећи мира с њим пође к њему да се измири. Али друг му не хте ни врата отворити, но ружећи га изнутра отера га од дома свога. Пожали се брат једном духовнику, а овај му рече: „Идући другу твоме на мирење ти си целим путем у мислима њега осуђивао а себе оправдавао. Саветујем ти, да и ако је друг твој згрешио против тебе, ти утврди мисао у себи као да си ти згрешио против њега, а тако иди к њему, и у мислима њега оправдавај а себе осуђуј.” — Тако брат и поступи. И шта се догоди? Тек је брат стигао близу дома свога друга, а овај отвори врата широм, притрча и загрли увређеног брата, и измири се с њим.

 

РАСУЂИВАЊЕ

Тајанствена сила крста, ма колико да је необјашњива истинита је и беспорна. Још свети Златоуст говори о обичају свога времена, да се ставља знак крста „на царску диадему, на украс војника, на чланове тела, и то: на главу, прса, и срце, а исто тако на жртвенике и на постеље. Ако је нужно,” вели он, „изагнати демоне, ми употребљујемо крст, а исто тако он помаже за исцелење болести.” Свети Бенедикт осенио је крсним знаком стакло, у коме је био отров, и стакло је прсло као од удара камена. Свети Јулијан прекрстио је поднету му чашу с отровом, и испио отров не осетивши никакве муке у телу своме. Света мученица Василиса Никомидијска оградила је себе крсним знаком, стала посред пламена и остала неповређена. Свети мученици Авдон и Сенис прекрстише се, када љуте зверове на њих пустише, и зверови посташе ненасртљиви и кротки као јагањци. Против великих искушења демонских крсно знамење било је најсилније оружје у древних подвижника, као што је и данас. Најгрознија страшилишта ђаволска расејавала су се у ништа као дим, само кад би се човек прекрстио. Тако је благоволео сам Господ Исус Христос, да негдашњем знаку злочина и срама, крсту, да после Свога Распећа на крсном дрвету свепобедну силу и моћ.

 

БЕСЕДА о близини Судије

Гле, судија стоји пред вратима (Јаков 5, 9) За један дан, брате, можеш задобити сву вечност. И за један дан, брате, можеш изгубити сву вечност. Дати су ти хиљаде дана на земљи, да се определиш за своје сопствено вечно спасење или за своју сопствену вечну пропаст. Но блажен по сто пута онај дан, у који се покајеш од свих својих нечистих дела, нечистих речи и нечистих мисли, и обратиш Богу с вапајем за милост! Тај дан вредеће ти више од хиљаде других дана. Какав је тај блажени дан? То је дан самоосуде. Кад тај дан сване, човек, који је дотле осуђивао цео свет, погледа и на једанпут види себе као највећу мрљу на овом Божјем свету. И застиди се од Бога, и застиди се од сваког човека, и застиди се од сваке твари Божје у свету. И стид га почне пећи као огањ. И он онда признаје и исповеда: ваистину, ја сам највећа мрља на овом Божјем свету! Ваистину, сви су људи бољи од мене? ваистину све су твари чистије од мене! Црњи сам од огорелог угарка, а ја сам до сад мислио да сам бео! Ружнији сам од жабе, а ја сам до сад мислио да сам леп као ангел! Господе, Господе, Господе, смилуј се мени грешнику, и опери ме од кала греховнога, да колико толико почнем личити на Твоје творење! Не чекај, брате, не чекај да тај блажени дан покајања сам дође! Ти сам ухвати чврсто први дан који ти долази у сусрет и реци: ти си тај мој блажени дан, којим ћу купити вечни живот! Не чекај, брате, не, чекај, јер гле: судија стоји пред вратима! Тај судија је Господ Живи, који те је и створио и сва твоја безакоња до сада видео и избројао. За дан, за два може те Он повући на суд, где нећеш имати ни речи оправдања. Граби дан! Граби дан за покајање! Граби дан док тебе није смрт уграбила! Гле, судија стоји пред вратима! О Господе велики и праведни, продужи грешнику дане док се не покаје. Теби слава и хвала вавек. Амин.

Апостол: зач. 176. (2. Кор. 4,6-15)

 

БЕСЕДА о тврђи вере

Браните се од њега тврђом у вери, знајући да се таква страдања догађају и вашој браћи по свету (Прва Петрова 5,9)

Најглавнија тврђа душе човекове, браћо, јесте тврђа вере. На ту тврђу ђаво најјаче напада свима стрелама својим и свима лукавствима својим. Јер зна дух нечисти и злобни да кад ту тврђу разори, заробио је душу људску за увек. Зато се апостоли свети мољаху Господу: дометни нам вере (По Луки 17, 5). Помолимо се и ми, браћо, сваки дан, да нам Господ дометне вере, да нам усили и укрепи веру нашу. Змија највише чува главу у опасности, зато ју је сам Господ назвао мудром. Чувајмо и ми тако главу нашег духовног живота, а то је вера. Ништа у свету не може заменити веру у Бога: ни философија, ни наука, ни богатство, ни слава, ни сав свет с краја у крај са свим пролазним прелестима својим. То ђаво зна, зато највише и напада на веру нашу, наводећи сумњу на нас, колебајући нас, збуњујући мисли наше, узнемирујући срце наше. Па кад ђаво зна, да је вера главна ствар, тим пре треба ми то да знамо. Јер због нас Христос сиђе на земљу због нас пострада на крсту, нама предаде завет спасоносне вере. А веру не можемо ни утврдити ни увећати до кроз страдање. Зато многострадални апостол Петар и вели: таква страдања (као и ваша) догађају се и нашој браћи по свету. Из смерности апостол не говори о свом страдању него говори о страдању наше браће по Христу. Заједничари вере заједничари су и страдања. Не трпите само ви, браћо, за веру праву него трпе и остала браћа ваша исте вере. То нека вам блажи муке ваше. Но највише нека вам блажи муке Првенац у страдању, сам распети Господ наш Исус Христос. О Господе Исусе, Страдалниче над страдалницима, Победниче над победницима, дометни нам вере, и укрепи нас силом благодати Твоје као што си укрепио апостоле Твоје свете.

Теби слава и хвала вавек. Амин.

Апостоли свети, једна чета мала,

Небесном светлошћу свет је обасјала.

На крилима Духа свет су обиграли,

Да би свет крилима истим даривали.

Ишли су у дворе, у избе и горе,

Знојили се друмом, преходили море;

Сваки дан им беше нови бој и мука,

Рвање са светом, битка без јаука.

Сваки дан различан но мисао иста,

Мисао на Христа, и визија Христа.

Свеједно им беше, какав дан ће бити,

И да л’ ће у двору ил’ апсу ноћити,

Само тек да Христа у себи одрже,

И са Њиме земљом да прелете брже.

Свеједно какав би ручак ил’ вечера,

Само тек да светом засветли се вера.

Свеједно им беху части и шамари,

Само да се Христос над светом зацари.

Крилати ангели над њима лебдаху

И ко браћи својој њима се радоваху.

Апостоли свети, Божији синови,

На темељу Христу — црквени стубови,

Они и сад раде, и цркву зидају,

Мада као сунце на небу сијају.

 

 

СВЕ ЈЕ ОД БОГА

„ Гле, ја сам створио ковача који распаљује угљевље и вади оруђе за свој посао, ја сам створио и крвника да убија. Никако оружје начињено против тебе неће бити срећно, и сваки језик који се подигне на те на суду ућуткиваћеш. То је наследство слуга Господњих и правда њихова од мене“, вели Господ.
КЊИГА ПРОРОКА ИСАИЈЕ – Други Део

Православни Трагач

 

Обрада - РУССЕРБ |