Site menu:

• Насловна
• Галерија
• Преузимање
• Пријатељи
• Контакт

|Ru | Fr | En |

Народност

САМО СЛОГА СРБИНА СПАШАВА !

Ћирилица

духовно богатство које нестаје

У савременом свету, посредством модерне технологије, границе нестају и ствара се утисак да живимо у једном глобалном селу. Но, у том „селу“ постоји мноштво народа који љубоморно чувају свој национални идентитет, своју културу, традицију, језик и, следствено томе, своје писмо. Међу тим бројним народима који се не одричу свог идентитета, постоји један коме изгледа није претерано стало до своје традиције, језика, а посебно писма. И док су Грци, Бугари, Руси, Кинези, Арапи, Јевреји... поносни на свој језик и писмо, дотле један део српског народа наставља вишегодишњу деградацију српске ћирилице као да жели да она потпуно ишчезне. Вредност ћирилице не почива само на њеној функционалној основи, као писма које у великој мери одговара нашем фонолошком систему. Ћирилица је, пре свега, симбол нашег духовног богатства. Њено потискивање систематски је започето још 1918. године, а до врхунца доведено током Брозове владавине, када је ћирилица била обележена као симбол српског предратног грађанског друштва и православне Цркве, и представљана као главно обележје наводног српског национализма који је требало спречити зарад државног јединства. Стога је, под окриљем јединства, народу наметнута латиница поред које, услед небриге и непостојања самосвести у делу нашег народа, ћирилица полако ишчезава. Ћирилица, као темељ српског бића, постала је, нажалост, угрожена на свом исконском огњишту. Србија и њен главни град Београд скоро су потпуно полатињени. Латиница је окупирала све просторе, од обичних саобраћајних знакова, до дневне штампе и телевизије. Ретко се могу наћи рекламе на ћирилици. Када пролазите централним београдским улицама, посебно Кнез Михајловом, имена фирми, кафића, продавница исписани су латиницом. Међу тим мноштвом латинично исписаних назива, може се запазити по која стара занатска радња која, и поред оштре конкуренције, одолева свеопштем тренду латинштине. Развитак информатичког друштва потпомогао је овом тренду. Непостојање целовите државне стратегије у претходном периоду (а као последице тога ни могућности избора за домаће кориснике) довело је до доминације латинице. Међутим, ако је некада и постојао проблем, данас он није техничке природе, нити су повици о томе да ћирилица није згодна за рад на рачунару основани. По оцени домаћих стручњака који се залажу за очување српског писма, савремене технологије пружају још већу погодност за употребу ћирилице у односу на предрачунарску еру.

Још 1990. године, професор Србислав Букумировић је направио први програм на ћириличном писму, за аутоматизацију библиотекарског пословања, док је 1994. иницирао и први скуп чија је тема била рачунарска примена ћирилице. Од тада је на ову тему одржан велики број трибина, и већина стручњака сматра да главни узрок занемаривања ћирилице нису савремене технологије или притисци, већ српски немар. Иако су, гледајући бројчано, српски сајтови у порасту, број оних на српској ћирилици је процентуално много мањи у односу на оне уређене на латиници. Тек се у септембру 1997. појавио први српски тзв. стандардизовани ћирилични сајт. У нешто већем броју српски ћирилични сајтови почели су да се појављују 1998. када су такве сајтове отворили Епархија рашко-призренска, електронска библиотека српске културе Пројекат Растко, и Српска Православна Црква. Данас је ситуација знатно квантитативно боља. Наиме, према статистици из прошле године, број српских сајтова је за свега две године порастао на 65 000. То је свакако за похвалу, али само по питању броја. Необјашњиво је да поједине домаће дневне новине, чији је назив написан ћирилицом, своје сајтове уређују на латиници. Генерално, коришћење ћирилице на рачунарима морало би да буде веће, јер будућност српског писма зависи и од тога колико ће бити примењено у модерним технологијама. Писмо које не пронађе своје место на интернету, засигурно је осуђено на одумирање. А стање на интернету јасно очитава стање у српском народу: апсолутну незаинтересованост дела јавности за српство и народно сећање. Ни у култури и образовању није боља ситуација. Савремена литература се у већини штампа латиницом, иако се многе српске књиге штампане латиницом сврставају у корпус хрватског издаваштва. По питању штампања факултетских уџбеника једини изузетак, одскора, постоји на Правном факултету. Наиме, Комисија за уџбенике Правног факултета у Београду усвојила је Правилник о уџбеницима, који предвиђа да се уџбеници штампају на ћирилици, с обзиром на то да су високошколске установе дужне да, у поступку реформисања наставе у складу с принципима Болоњске декларације, усвоје стандарде у писању уџбеника. Сведоци смо све већег присуства не само латинице, већ и енглеског језика у свакодневном животу. На све стране су натписи „схоп“, „сторе“, „фасхион“, „сале“. Онај ко је имао прилике да посети рецимо Украјину или Бугарску, могао је да запази да су скоро сви натписи на продавницама, клубовима итд. на њиховом писму. Требало би се угледати и на Словенију, у којој држава материјално стимулише предузећа чији су натписи на словеначком језику. Међутим, код нас, не само да су натписи на латиници, већ се уместо српских израза у свакодневном говору прибегава енглеским речима, као што су лидершип, бренд, фешн... Чини се као да је постало срамота говорити српским језиком и писати српским писмом. Испада да је инсистирање на „одбрани ћирилице“ национализам, а не природна тежња да се очува свој идентитет и национално писмо. Чак се на интернету могу пронаћи сајтови са текстовима у којима се, наводно аргументовано, оспорава ћирилица као особеност српског националног бића.

Неки наши лингвисти би, пак, да усавршавају латиницу, те измишљају нова латинична слова у тежњи да је прилагоде потребама српског језика. Други тврде да се ни у Европу не може са ћирилицом. Што је апсолутно неосновано, с обзиром на то да се бугарска Влада изборила да јединствена европска монета, поред латинице и грчког алфабета, буде написана и ћирилицом, и то онако како се пише на бугарском, тако да ће назив јединствене европске валуте у свим преводима докумената Европске уније на бугарски језик бити „евро“, а не „еуро“. То уједно значи и да ће све земље у којима се користи ћирилица моћи да користе облик „евро“ кад буду улазиле у ЕУ. Евидентно да постојање два писма само доводи до даље поделе српског народа. У овом случају, на латиничаре и ћириличаре. Требало би напоменути да овде није реч о прогону латинице, већ о настојању да се спречи да исконско српско писмо буде протерано из своје постојбине. Наравно, не може се пренебрегнути чињеница да вера и писмо чине нераскидиву целину. Ћирилица је одувек била везана за православну веру, а латиница за римокатоличанство. Ћирилица је писмо којим се српски народ служи још од 10. века. Најстарији ћирилчки споменик, Самуилов натпис из 993. године, нађен је у Македонији, а најлепши ћирилични рукопис је

Мирослављево Јеванђеље (12. век)

Од тада до данас, она је прошла кроз неколико фаза. Све до реформи до 19 века, за њу није у потпуности важило правило једно слово - један глас. У том периоду, ћирилица је имала и више од 40 слова. Вук Караџић је избацио све знакове који нису имали одговарајуће гласове и увео слова: ј, љ, њ, ч, џ, ђ. Вуковом реформом српска ћирилица је постала јединствена по томе што омогућава да се са 30 слова задовољи начело „један глас - једно слово“.

Потребна је једна свеобухватна стратегија и ангажовање свих државних и националних институција, али и невладиног сектора. Један од примера рада невладиног сектора је Удружење за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“, која организује предавања, трибине, научне скупове посвећене српском писму и упозорава државне органе и институције на неизвесну будућност ћирилице. Удружење „Ћирилица“ је објавило бројне књиге које на веродостојан начин показују да српско писмо све брже нестаје, а одговорили су и на питања зашто се то и како догађа, ко је за то највећи кривац и које су последице од потпуног губљења ћирилице из српског језика. Такође, они су заслужни и за одржавање манифестације под називом „Недеља ћирилице“, у оквиру које је, поред предавања из историје ћирилице, организована и трибина на тему „Интернет и ћирилица“. Имајући у виду стање српског духа, на првом месту неопходан је један свеобухватни процес освешћивања, а у оквиру њега и поновног упознавања нашег народа са ћирилицом и њеној важности као особености српског културног бића. У супротном, извесно је да ће српски народ изгубити једно од најосновнијих обележја сопственог_идентитета. ________________________________________

Јелена Грбић (скраћен текст) 

ПОУКЕ СВЕТИХ

Свете књиге
Свете књиге читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем. (Св. Ефрем Синајски)

Границе
Границе између православља и јереси су исписане крвљу. (Старац Јероним Светогорац)

Непријатељи
Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим. (Св. Теодосије Кијевских пећина)

Вера - темељ
Вера је једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног. (Св. Николај Жички)

Слобода
Слобода која искључује сваку могућност да погазимо добро - јесте савршена и Божанска. (Св. Филарет Московски)

Слобода у Богу
Слобода у Богу а не од Бога - то је права слобода, непролазна, животворна, радосна, златна.'' (Св. Николај Жички)

Твој избор
Ко не верује Апостолима тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону - гонитељима Апостола и издајницима истине. Ко не поверује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима тај мора поверовати нечистима. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора поверовати мучитељима и развратницима.
Дан сваки не свиће низашта друго него да се људи определе за једне или за друге. (Св. Николај Жички)

Жена
Жена својим врлинским животом морално чува целу нацију, али она је и уништава својим неморалом. (Св. Василије Велики)

Задовољства
Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би оробио нашу душу. (Св. Василије Велики)

Време лудила
Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: ''Ти си луд, ти ниси као ми''. (Ава Антоније Египатски)

Труд
Када је труд на нашој страни одсутан тада и Божија помоћ престаје. (Св. Јован Златоусти)

Ношење Крста
Само кроз драговољно ношење Крста познаје се важност Крста. Ко понесе Крст, тај и сазнаје, да је Крст - Пут, Истина и Живот. (Св. Николај Жички)

Претци наши
Ако ћемо да се хвалимо претцима својим, не смемо бити мањи од њих у молитви и љубави - у молитви, да би нам Бог био савезник, помоћник и заштитник; у љубави, да би нам живот био радост и снага и светлост. (Св. Николај Жички)

Воља Божија
Не напуштај вољу Божију да би испунио вољу људи. (Преп. Антоније Велики)

Не дешава се случајно да Божије Провиђење допушта догађаје који нас погађају. То се дешава или као казна, или као поука. (Св. Филарет Московски)

Тајне света
Нису паметни људи својом памећу открили многе тајне него су само својом жељом и трудом куцали на врата тајни, и Бог им је отворио. (Св. Николај Жички)

Подвиг
Велики је подвиг принети Богу на жртву све оно што нас, људе, у овоземаљском животу забавља и увесељава. (Св. Филарет Московски)

Братија
Ако ми заборавимо нашу братију онда немојмо очекивати ни да се Господ сети нас. (Св. Јован Златоусти)

Знања
Мала знања добијају се учењем, велика знања добијају се вером и поштењем. (Св. Николај Жички)

Демонски напади
Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први разлог је, кажу, да будући нападани и бранећи се, дођемо у расуђивање врлине и зла; други - да би стекавши врлину борбом и трудом имали је чврстом и неизменљивом; трећи - да, напредујући у врлини, не мислимо високо о себи, него да се научимо смиреноумљу; четврти - да би, упознавши из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњом (Пс 139,22); и пети поврх свих - да не би, поставши бестрасни, заборавили своје слабости, нити силу Онога који нам је помогао." (Свети Максим Исповедник)

Христови људи
Свет је нешто што треба савладати. Чиме? - Горњим светом. Дух времена нашег је нешто што треба савладати. Чиме? - Духом Христовим. Човек је нешто што треба савладати. Чиме? - Богочовеком. Христови људи су од Бога, и побеђују свет, јер је већи онај који је у њима неголи који је у свету (ср. 1. Јн. 4,4).               (Св. Јустин Ћелијски)

Док је душа жива...
Док је год у једном народу, као и у једном човеку, душа жива и јака, дотле ништа није изгубљено и ништа није мртво, што је прашином посуто. (Св. Николај Жички)

Власт
Дужни смо да се повинујемо признатој земаљској власти све дотле док она не захтева од нас оно што Бог забрањује, и док не забрањује оно што Бог заповеда. /Дела Ап. 5, 29/ (Св. Филарет Московски)

Дом
Направи твој дом Црквом, јер ти ћеш одговарати за душе твоје деце и свих оних који обитавају у њему. (Св. Јован Златоусти)

Доследност
Никада не ради ништа нечасно, макар се то многима допада, и не напуштај добро дело, макар да је оно мрско свима. (Св. Григорије Богослов)

Дуготрпљење
Дуготрпељивост је прекрасан дар; она изгони раздражљивост, гнев и презир, приводећи душу смиреноумљу. ... Не можеш да подносиш увреде? Ћути и смирићеш се. (Св. Јефрем Сирин)

Искушења и увреде
Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља - преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.
Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозрети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.
Не чини им никакве замерке и не подсећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће пре. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља победимо своје фарисејско самооправдање.
Снага којом подносиш искушења јесте мера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увредио не опрашташ, буди сигуран да унутрашњи пут ниси ни почео. Ако си био увређен, па си увреду тек после годину дана успео да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брже моћи да опрашташ нанесене ти увреде: после једног месеца, једне недеље или једног дана.
А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стрелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божјим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља ни најмању огреботину души његовој. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.
Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспео до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.
(Преподобни Нил Сорски)

Сиромаштво
Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист
Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује
Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати
Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце
По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније.
Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње
Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија
Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности
Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Опроштај
Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)

Паре
Што више желиш паре то чвршће затвараш Царство Небеско. (Св. Василије Велики)

Побожни православани хришћанин
Буди радостан да ти је допуштено да будеш побожни православни хришћанин. Али исто тако плачи и тугуј за непобожнима и неверујућима који ходе у тами, у рукама ђавола.
(Св. Козма Атолски)

Вера и знање
Ко знањем подржава своју веру, вером допуњује своје знање, тај је решио проблем вере и знања. (Св. Николај Жички)

Смрт
Као што је смрт за тело одвајање душе од тела, тако и смрт за душу је када се она одвоји од Бога. (Св. Симеон Нови Богослов)

Осуђивање Бога
Када престанемо да осуђујемо Бога, престаћемо да осуђујемо и човека. (Преп. Силуан)

Тежина грехова
Ко осећа тежину својих грехова, тај не обраћа пажњу на грехе ближњега. (Ава Мојсеј)

Зле мисли
Као што облаци закљањуају сунце, тако и зле мисли закљањају разум. (Преп. Јован Синаит)

Духовни разговори
Нико не би требао разговарати о духовним стварима са људима који су незаинтересовани за њих. (Св. Серафаим Саровски)

Стомак
Завладај над стомаком, док он није над тобом завладао. (Преп. Јован Лествичник)

Љубав
Љубав не гледа на неприлике и не види их. (Св. Теофан Затворник)

Рад
Љуби РАД. Телесни рад пружа срцу чистоту. (Преп. Антоније Велики)

Бог и човек
Ма где да је човек, тамо је и Бог. (Преп. Антоније Велики)

Историја
Читајте своју историју како ваља, и видећете сав је закон Божји урезан у њој. (Св. Николај Жички)

Навика
Ма како били гнусни и незнатни греси, навика их чини незнатним. (Бл. Августин)

Стрпљење
Ма шта радио, ради то са стрпљењем и Бог ће ти помоћи свим делима твојим и у свему ма шта се догодило са тобом. (Преп. Антоније Велики)

Малодушност
Малодушност и осуда ближњег помућују свест и не дозвољавају да се види Светлост. (Ава Исаија)

Лењост
Мајком порока сматрај лењост, зато што блага која имаш поткрада, а која немаш не дозвољава да чиниш. (Преп. Нил Синајски)

Лењост и гордост
Ако се жалимо на лењост и охладнелост душе, требало би да погледамо да није ушла у душу једна од оних помисли у којима нешто присвајамо или приприсујемо себи: успех у неком послу, похвала, примећивање недостатака ближњих и наша надмоћ над њима.

Искушај ме, Господе, и испробај ме, погледај да ли је у мени пут безакоња и упути ме на пут вечни. (Св. Филарет Московски)

Скромност
Ми смо дужни да се пред другима не уздижемо, већ да се смирујемо. (Св. Јован Кронштантски)

Против греха
Мисли увек и говори у себи: нећу остати на овом свету дуже од овога дана и нећеш грешити пред Богом. (Преп. Антоније Велики)

Мир Божији
Мир је мера свих добара и претпоставка сваке радости. (Св. Јован Златоусти)

Кад се уздамо у Бога, можемо да поднесемо недаће и да сачувамо свој мир, па макар и не сретали мир код људи који нас окружују. Јер је речено: бејах миран са онима који мрзе мир. Нека би дао Бог да и они заволе мир. (Св. Филарет Московски)

Молитва
Не налази времена за молитву само онај који неће да се моли. (Св. Инокентије Московски)

Молитва као златни кључ, отвара нам сва богатства милосрђа и дарова Божијих. (Димитрије еп. Херсонски)

Требало би да се трудимо да у молитви будемо чврсти и да не дамо случајностима да нас поколебају, али исто тако, у молитви треба да будемо тихи и смирени и да не допуштамо уобразиљи да се размахне. (Св. Филарет Московски)

Молитва и непажња
Молитва која се чини са непажњом и лењошћу јесте брбљивост и бесмислица. (Преп. Антоније Велики)

Блажен је ум који за време молитве чува беспрекорну суздржаност или усресређеност. (Св. Нил Синајски)

Препирке са непријатељем
Никада не треба улазити у препирке, а посебно онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву и када се непријатељ не плаши да ће бити прекинут, него се нада да, у случају нужде, ако већ не може да докаже да је у праву, свога супарника може победити грубошћу и подсмехом. (Св. Филарет Московски)

Гледање у будућност
Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас. (Св. Јован Хризостом)

Скривене страсти
Многе страсти су скривене у нашим душама, и показују се онда, када се појаве предмети који их изазивају. (Св. Максим Исповедник)

Брига и рад
Многобрижност је болест палог човека који покушава да искључиво сам одреди и оформи своју судбину па зато непрестано планира и жури, лево-десно, да то оствари... Избегавај БРИГУ. Ради свој посао ревносно, посвети Богу цео свој труд и предај се Његовом руководству. Неумерен РАД замагљује ум, хлади срце, а то удаљује од Бога, извора сваког добра. (Св. Теофан Затворник)

Осуђивање
Макар ти и својим очима видео грешећег, и тада не осуђуј јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси
Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч
Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост
Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Крај живота
Крај живота има исту такву снагу за позваног у будући живот као и крај света. (Св. Хризостом)

Деловање Божије
Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово. (Св. Антоније Велики)

Самољубље
Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ. (Св. Теофан Затворник)

Лукавство
Нема лукавства на земљи ни у паклу које може надвисити вечну мудрост Небеску. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисле да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе. (Св. Николај Жички)

Ум
Држи ум свој у аду и не очајавај! (Преп. старац Силуан)

Смирење
Смирење је скраћено спасење. (Ава Варсонуфије)

Љубав и молитва
Љубав је од молитве. (Преп. Исак Сирин)

Труд и спасење
Без муке нема спасења. (Св. Серафим Шаровски)

Пад
Људски је пасти, сатански је остати у греху (то јест не покајати се). (Св. Симеон нови Богослов)

Гнев
Не допуштај гневу да се подигне до твога гркљана. (Ава Исидор)

Помоћ Божија
Не ослањај се на своје моћи, и помоћ Божија биће свугда уза те. (Ава Исаија)

Обавеза
Наша обавеза је сваког упућивати на спасење душе и из свега за себе душевну корист извлачити, у томе је сва наша мудрост. (Св. Теофан Затворник)

Време
Не буди наклоњен срећи, која се разара временом, јер шта време гради, време пак и разара. (Св. Григорије Богослов)

Увреда
Како рече стари философ, не треба се узбуђивати ако вас је ударио магарац. (Св. Филарет Московски)

Молитва за непријатеље
Не доноси нама толико корист молитва за пријатеље, колико за непријатеље. (Св. Хризостом)

Ћутање је злато
Један добар разговор је сребро, но ћутање је чисто злато. (Св. Јефрем Сирин)

О многословљу
Већ и само многословље са онима који живе животом другачијим од нашег довољно је да растроји нутрину пажљива (духовно сабрана) човека.
Најжалосније од свега је што тиме може да се угаси онај огањ који је Господ наш, Исус Христос, дошао да баци у земљу (нашег) срца: јер, ништа тако лако не тули огањ, који Дух Свети удахњује у срце монахово ради освећења душе, као саобраћање и многословље и разговор, изузев оног који нам је узрастање разума и приближавање Богу (Исак Сирин, слово 8). Због тога је ради сачувања унутарњег човека потребно настојати да уздржавамо језик свој од многословља, јер мудар човек држи се ћутања (Приче 11,12) и који пази на уста своја, чува душу своју (Приче 13,3).
Пре него сто саслушамо речи некога о неком предмету, не смемо одговарати, јер "одговарати на реч пре него што је чујемо, безумље је и срамота" (Прице 11,12). (Св. Серафим Саровски)

Увек истину
Увек треба показивати истину, па макар она била и жалосна, и од такве истине се учити, да не бисмо дочекали горку истину, која не само да васпитава, него и кажњава због нашег немарног односа према њој. (Св. Филарет Московски)

Мир са собом
Помири се са собом и мириће се са тобом и Небо и земља. (Св. Исак Сирин)

Сваки удисај
Високо цени сваки удисај, јер се он неће вратити. (Атонски старац Антоније)

Самољубље
Не буди самољубив и бићеш богољубив; не буди самоугодљив и бићеш братољубив. (Св. Максим Исповедник)

Борба за правду и нада у Бога
Онај ко се бори за праведну ствар и ко се у Бога узда може да победи и мимо очекивања, у околностима које ни најмање не пружају нада у успех. (Св. Филарет Московски)

Ране
Не лечи се свака рана једним те истим мелемом. (Св. Игнатије Богоносац)

Свевидећи Бог
Не називај себе ПРАВЕДНИМ и НЕПОРОЧНИМ пред Господом, јер што је сакривено од тебе, откривено је пред Богом. (Св. Јефрем Сирин)

Ђаволска наука
Наука или знање БЕЗ ДОБРОТЕ, јесте МУДРОСТ ђАВОЛСКА. (Св. Филарет Московски)

Не наликуј животињама
Не наликуј свињама које, без обзира што их често терају од повртног растиња и туку, то заборављају и томе се изнова враћају. (Св. Димитрије Ростовски)

Дружење
Не тражи познанства са човеком лукавим. Дружење са лукавим јесте дружење са ђаволом. (Преп. Антоније Велики)

Одмеравање
Не одмеравај себе према најслабијима од људи, него боље обогаћуј себе према мери заповести о љубави. (Св. Максим Исповедник)

Недостојно живећи
Не надај се да ћеш олако и бадава отићи на Небо, не живећи достојно Неба. (Св. Димитрије Ростовски)

Мир
Не постоји ништа боље од мира, јер се њиме уништава свака клетва небеских и земаљских духова. (Св. Игњатије Бранчанинов)

Отровне ствари
Не прихватај са медом отровне ствари. (Св. Василије Велики)

Поруга
Не радуј се не незнању браће своје, јер нећеш имати радости у порузи. (Св. Јефрем Сирин)

Саучешће
Не радуј се паду ближњега, већ напротив плачи и ридај, и његов пад својим сматрај, јер нам је заповедио да волимо ближњег као и себе (Св. Димитрије Ростовски)

Жалост
Жалост може бити оправдана, али никада не сме бити претерана. Искусни мудрац каже: Жалост је многе убила и нема користи од ње.
Жалост никада не сме бити јача од вере у Бога и од наде у Његову помоћ. Ма шта се десило, треба да верујемо у Његово милосрђе и да се надамо да ће нас Он помиловати. ...Принесите Богу жељу да се молите, а Он ће вас услишити и дати вам молитву. (Св. Филарет Московски)

Жалост и радост
Искусна мудрост каже: у радости не заборави да се припремаш за жалост, а у жалости не заборави да се надаш бољем. (Св. Филарет Московски)

Дух и дела спасења
Не спасавају дела сама, већ и Дух који сва дела покреће. (Св. Теофан Затворник)

Душа и добит
Не тражи упорно добит у којој је штета за душу, јер шта је скупље од душе? (Св. Јефрем Сирин)

Радозналост
Не треба бити радознао у ономе што се нас не тиче. (Св. Василије Велики)

Непријатељ у нама
Не треба се бојати спољашњег непријатеља; непријатељ наш је садржан у нама самима. (Св. Јован Касијан)

Нема већег непријатеља човеку, него што је он сам себи. (Св. Марко Подвижник)

Незгоде као исцељења
Незгоде је неопходно прихватати као драгоцена исцељења против наше таштине и мудровања. (Св. Игњатије Брјанчанинов)

Беседе
Нека твоје беседе буду одмерене на кантару да би биле корисне онима који ће их чути. (Преп. Антоније Велики)

Нечасност
Нема нечастности која би била већа од те нечастности када човек наноси јад ближњему и горди се над њим. (СВ. Антоније Велики)

Нехотичне жеље
Нехотична наша жеља за много чим испуњава нас пометеношћу, и ми блудимо у тами грешног живота, не схватајући себе саме. (Св. Антоније Велики)

Велики и мали
Ни велики без малих, ни мали без великих не могу постојати. Сви они као да су повезани међу собом, и то им доноси корист. (Св. Климент Римски)

Не вређај
Ни сам се не вређај нити вређај другога, а знај чувати своје срце увек у савезу са другима. (Св. Теофан Затворник)

Подвиг
Ниједан подвиг не може бити велик, ако не доноси корист другима. (Св. Јован Хризостом)

Искушења
Нико без искушења не може ући у Царство Небеско; да нема искушења нико се неби спасао. (Преп. Антоније Велики)

Пустињак
Није сваки пустињак смирен, али је сваки смирен - пустињак. (Св. Исак Сирин)

Дрскост
Ништа тако од душе не одгони страх Божији као дрскост. (Ава Доротеј)

Самоћа и ћутање
Ништа не чини срце тако скрушеним и душу смиреном као разборита самоћа и потпуно ћутање. (Св. Григорије Синаит)

Спознаја своје немоћи
Ништа није боље, него спознати своју немоћ и незнање; и ништа није горе, него не разумети то. (Св. Петар Дамаскин)

Управљање
Нужно је пре свега научити управљати собом па тек онда другима. (Св. Тихон Задонски)

Сањарење
Не сањај непостојеће ствари, него добро устрој постојеће на општу корист. (Св. Василије Велики)

Грдња и клевете
Корисно је знати речи критике. Оне су лек против гордости и савет да будемо опрезни.

На грдњу је боље одговарати кротошћу него грдњом. Прљавштина се скида чистом водом. Прљавштина не може да опере прљавштину.

Не треба се бојати клевета, само треба бити на опрезу од њих. Клевете нас уче опрезности, а опрезност чини да клевете постану немоћне. (Св. Филарет Московски)

Самопознаја
Најбоље познаје себе онај ко за себе мисли да је ништа. (Св. Јован Златоусти)

Прави Пут
Ако желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Који рече ''ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА'' (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш наћи, али тражи јако пажљиво јер је ''мало оних који нађоше'' (Мт 7:14), да не би иначе био остављен од оних неколико и нашао себе међу многима. (Св. Максим Исповедник)

Света ревност
Без свете ревности хришћани су хришћани само по имену; они имају само име да су живи али у стварности они су мртви. (владика Аверки)

Самооправдање
Као што ватра и вода не могу бити заједно, тако самооправдање и смирење искључују једно друго. (Св. Марко Подвижник)

Самоудовољавање
Престани да удовољаваш себи и нећеш мрзети брата свога. (Св. Максим Исповедник)

Слога
Ако хоћеш да не отпаднеш од љубави Божије, ти не допусти нити да брат твој заспи огорчен на тебе, нити ти да заспиш огорчен на њега; него иди помири се са братом својим, и дошавши приноси Христу са чистом свешћу дар љубави кроз усрдну молитву. (Св. Максим Исповедник)

Пасивност
Сваки слуга који чувајући свој мир није урадио ништа да би зауставио лопове од провале у кућу свог господара, биће осуђен од његовог господара као лукави лопов иако није ништа урадио да му помогне. (Св. Симеон нови Богослов)

Срце
Ко год има Бога у срцу има свако добро, и не може да трпи да чини грех! А ко год нема Бога у срцу, има ђавола и чини свако зло и све грехе. (Св. Козма Етолски)

Сродство
На земљи је духовно сродство нешто сасвим друго од природног и уколико последње није у сагласју са првим оно се хлади и сасвим ишчезава, крвни сродници постају страни један другоме. На то нас је упутио Господ када је рекао ''Ко је брат Мој и мати Моја?'' и одговорио ''Онај који твори вољу Оца Мојега''.
Ако је на земљи тако, на небу ће се то испољити крајњом силином посебно након Последњег Суда. (Св. Теофан Затворник)

Страсти као идоли
Онај који одбија да се потчини страстима чини исто као и онај који одбија да се поклони и обожава идоле. (Св.Теофан Затворник)

Страх Божији
Шта може бити болније од Пакла? Ништа није вредније него страх од пакла, јер ће нам страх од пакла донети круну спасенија... Где страх постоји, тамо је ревност у давању милостиње, и снага молитве, и сузе топле и честе, и тешки уздисаји испуњени скрушеношћу. Јер ништа тако не изједа грех и чини врлине да се умножавају и цветају као стално стање страховања. Тако да је немогуће ономе ко не живи у страху да чини правилно, а са друге стране немогуће је да човек који живи у страху може отићи у погрешно. (Св. Јован Златоусти)

Блажен је човек који има у себи страх Божији. (Св. Јефрем Сирин)

Бој се Бога не као мучитеља, већ га се Бој из љубави. (Св. Атанасије Велики)

Љубав Божија
Блажен је човек у коме постоји љубав Божија, зато што носи у себи Бога. (Св. Јефрем Сирин)

Непријатељи
Љуби непријатеље своје, непријатеља Божијих се гнушај, а непријатеље Отачаства сатири. (Св. Филарет Московски)

Борба
Борећи се (данас) за Крст Частни ти се бориш за једини прави пут живота, за једну живу истину, и за једини истинити живот (...) А ко год се за то бори, ако и умре живеће, ако и погине победиће. (Св. Николај Жички)

Време
Разуми време. Не очекуј благоустројство у општем стању Цркве, него буди задовољан тиме што је онима који желе спасење остављена могућност да га остваре. (Старац Исајиа)

Храбро исповедање вере
Бој се Господа, сине мој! да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ... и Свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг. (Св. Антоније Оптински)
 
  + Светосавље.орг 

ФИЛМ - Сведоци Векова

ДЕСЕТ БОЖЈИХ ЗАПОВЕСТИ
 

Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.
Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед је трећа: Светкуј Божје име,
Не псуј и не хули, не шали се њиме.
Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.
Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед четврта: Седми дан недељу
Сву посвети Богу своме Створитељу.
Заповед је трећа: Светкуј Божје име,
Не псуј и не хули, не шали се њиме.
Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.

Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед је пета: Поштуј родитеље
Да наследиш живот и вечно спасење.
Заповед четврта: Седми дан недељу
Сву посвети Богу своме Створитељу.
Заповед је трећа: Светкуј Божје име,
Не псуј и не хули, не шали се њиме.
Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.
Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед је шеста, запамти Не уби
Каин брата уби и душу изгуби.
Заповед је пета: Поштуј родитеље
Да наследиш живот и вечно спасење.
Заповед четврта: Седми дан недељу
Сву посвети Богу своме Створитељу.
Заповед је трећа: Светкуј Божје име,
Не псуј и не хули, не шали се њиме.
Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.
Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед је седма: Не чини прељубе
Гади се прељубе као страшне губе.
Заповед је шеста, запамти: Не уби
Каин брата уби и душу изгуби.
Заповед је пета: Поштуј родитеље
Да наследиш живот и вечно спасење.
Заповед четврта: Седми дан недељу
Сву посвети Богу своме Створитељу.
Заповед је трећа: Светкуј Божје име,
Не псуј и не хули, не шали се њиме.
Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.
Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед је осма, памти: Не укради
Немирне је душе ко се крађом слади.
Заповед је седма: Не чини прељубе
Гади се прељубе као страшне губе.
Заповед је шеста, запамти: Не уби
Каин брата уби и душу изгуби.
Заповед је пета: Поштуј родитеље
Да наследиш живот и вечно спасење.
Заповед четврта: Седми дан недељу
Сву посвети Богу своме Створитељу.
Заповед је трећа: Светкуј Божје име,
Не псуј и не хули, не шали се њиме.

Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.
Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед девета: Да се не клевета,
Не сведочи криво, Божја је освета.
Заповед је осма, памти: Не укради
Немирне је душе ко се крађом слади.
Заповед је седма: Не чини прељубе
Гади се прељубе као страшне губе.
Заповед је шеста, запамти: Не уби
Каин брата уби и душу изгуби.
Заповед је пета: Поштуј родитеље
Да наследиш живот и вечно спасење.
Заповед четврта: Седми дан недељу
Сву посвети Богу своме Створитељу.
Заповед је трећа: Светкуј Божје име,
Не псуј и не хули, не шали се њиме.
Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.
Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед десета: Туђе не пожели,
И завишћу црном суседе не цвели.
Заповед девета: Да се не клевета,
Не сведочи криво, Божја је освета.
Заповед је осма, памти: Не укради
Немирне је душе ко се крађом слади.
Заповед је седма: Не чини прељубе
Гади се прељубе као страшне губе.
Заповед је шеста, запамти: Не уби
Каин брата уби и душу изгуби.
Заповед је пета: Поштуј родитеље
Да наследиш живот и вечно спасење.
Заповед четврта: Седми дан недељу
Сву посвети Богу своме Створитељу.
Заповед је трећа: Светкуј Божје име,
Не псуј и не хули, не шали се њиме.
Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.
Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Свети Владика Николај

Живот и чуда

Светог Владике Николаја  

Обрада - РУССЕРБ |