Site menu:

 

1389

 

САМО СЛОГА СРБИНА СПАШАВА

Један сељак имао је јако не сложне синове. Иако их је много пута опомињао, речима их није могао променити, па се досетио шта ће чинити:

наложи им да му донесу свежањ прућа.

Када извршише што им је наложио,  даде им све прутове заједно и нареди им да их тако сломе. Будући да то нису могли, иако су се намучили, одвеже сељак свежањ и пружи им пруће један по један. Пошто су их с лакоћом сломили, рече он својој деци:

“Тако и ви синови моји, будете ли заједно, бићете несаломиви; ако пак будете наставили у не слози, непријатељ ће вас лако сломити.”

Од  тада се деца не раздвајаше.


С'КИМ СИ - ТАКАВ СИ

Неки човек хтео да купи магарца али га прво узе да га искуша и доведе га међу своје магарце и остави уз јасле, а он напусти остале и смести се уз најлењијег и најпрождрљивијег. Човек му на то одмах намаче улар и одведе га назад господару па када овај запита како је тако брзо успео да га процени, човек укратко одговори: “видим какав је према томе какво друштво бира”

 

ПРИЧА О ЛУЦИФЕРУ ....

Кад је Луцифер падао с небеса у поноре Пакла, чуо се за њим глас: 'Дрветом ћеш оборити, но дрветом ћеш оборен бити'. Он је то чуо и - заборавио. Јер он беше постао забораван чим од Бога отпаде. И време је пролазило. А Луцифер се непрестано напрезао, да се сети оних речи, које је чуо при своме паду, али никако се није могао сетити. И због тога спопаде га велика мука. Једном се он увуче у змију и преваром наведе Еву, да окуси од плода са Дрвета познања добра и зла. И Ева окуси насупрот Божјој заповести; окуси она, па даде и Адаму, те и он окуси.. за преступ заповести Божје, следоваше прогонство из Раја. Обрадова се томе Луцифер веома, јер он нема друге радости осим злурадости. И у том часу падоше му на памет оне речи, које чу при своме паду са неба, али не све него само прва половина. Сети се он да је чуо за собом речи: 'Дрветом ћеш оборити', но даљих речи није се могао сетити. ....

И време је пролазило. А Луцифер се непрестано напрезао, да се сети и осталих речи, које беше чуо при своме паду, али никако се није могао сетити. Јер он беше постао забораван чим од Бога отпаде. И због тога га спопадоше велике муке. Кад  Христа на смрт осудише и на дрвени Крст распеше, Луцифер се веома обрадова, јер он нема друге радости осим злурадости. Али у том тренутку изненада се сети и оних других речи, којих се вековима хтеде сетити: 'Дрветом ћеш оборен бити'.  И истог тренутка спопаде га мучнина и страх неописан, и баци га натраг у своје поноре и разруши царство демонско'.

 

РАСУЂИВАЊЕ  
Хришћанин не верује у кисмет, у судбу, у коб. Ако Бог и опредељује главне линије живота нашег, Он их према нашој молитви и заслузи може и да промени. Тако Он је продужио цару Језекију 15 година живот (Књига пророка Исаије 38); и Дију преподобном (19. јули) такође продужио је 15 година живот. Василију Великом продужио је Бог живот, по молитви светитељевој, за један дан, док је крстио Јеврејина Јосифа, свога лекара. Но како по молитви Бог може продужити живот, тако може, по греху, и скратити. Цар Анастасије придржаваше се Севирове јереси, тако зване анакефалитске (безглавне) која распростираше глупост, да цркви не требају епископи и свештеници, него да је сваки себи епископ и свештеник, и да сваки има право на свој начин тумачити Свето Писмо и учити друге како он зна и верује. Узалуд свети Јован патријарх саветоваше цара, да се врати истини православној, цар не само не усвоји савете него кињаше патријарха на разне начине и смишљаше да га протера. Једне ноћи виде цар у сну неког страшног мужа на узвишеном престолу, који држаше књигу у руци. Тај муж отвори књигу, нађе име цара Анастасија и рече: „Ја сам хтео пустити да још дуго поживиш, али због кривоверства твог ево бришем 14 година од твога живота.” И избриса нешто из књиге. Ужаснут цар скочи иза сна, и причаше сан свој присталицама својим. После неколико дана удари гром у двор царев и уби цара Анастасија.

 

РАСУЂИВАЊЕ
Понекад се чује безбожна реч и међу хришћанима: ту ни Бог не може помоћи! Нема опасности, у којој Бог не може помоћи, нити има непријатеља, који би својом силом, без Божјег попуштења, могао победити. Не питај, како ће Бог разбити силну војску наших непријатеља, — то је Богу лакше него теби удахнути и издахнути ваздух. Читај, како Бог једним привиђењем уплаши војску Сирску, те се војска разбеже, и Израиљ спасе (Друга књига о Царевима 7, 6). Читај, како Јерусалим би спасен од силне војске Вавилонске без икаква напора цара Језекије, изузев његовог плача пред Богом и молитве (Друга књига о Царевима 19, 35). Но није Бог чинио таква чудеса само у древно време него их чини у свако време кад му се верни моле. Тако 1395 године татарски цар Тамерлан опколи Москву са безбројном војском. Руси пренеше чудотворну икону Пресвете Богородице из града Владимира у Москву и сав народ са сузама се поче молити Светој Пречистој. Наједанпут војска татарска, без видљивог разлога, поче журно одступати и бегати. Шта се догодило? Тамерлан у сну имаде виђење: облаци светитеља ношаху се под небесима, у средини њиховој Света Богородица као царица, и још даље безбројна војска ангела. Богородица оштро прећаше Тамерлану и наређиваше, да одмах одступи од земље руске, а светитељи помахиваху на цара својим жезлима. Ужаснут овим сном Тамерлан, чим свану, нареди одступање и бегство.

 

Народне изреке о хришћанском животу 

    * Ако чиниш добро, не ударај у велико звоно.

    * Ако хоћеш да пљунеш, пљуни у шаке!

    * Без невоље нема богомоље.

    * Бисер не ваља пред свиње просипати.

    * Благо нестаде, враг остаде.

    * Бог је спор, али достижан.

    * Бог нас често посећује, али ми већином нисмо код куће.

    * Бог никоме дужан не остаје.

    * Богатство мења чуд, ретко набоље.

    * Богатство никад није сито.

    * Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака.

    * Бол се савлада стрпљивошћу.

    * Боље да те смрт пријека дигне, него суза сиромашка стигне.

    * Боље је и мало с благословом, неголи и доста с проклетством.

    * Боље је нешто не знати него наопако и зло знати.

    * Боље је поклизнути ногом него језиком.

    * Боље је у колиби пјевати него у двору плакати.

    * Весело срце пола здравља.

    * Више је људи помрло од јела и пића него од глади и жеђи.

    * Воду коју ћеш пити немој мутити.

    * Где је много приче мало је рада.

    * Где је слога ту је и победа.

    * Где је стида, ту је и поштења.

    * Где није мира, нема ни среће.

    * Где се ништа не може помоћи, лепо је осмехнути се.

    * Да није ветрова, пауци би небо премрежили.

    * Дан се хвали кад вече, а живот кад смрт дође.

    * Добра жена празну кућу чини да је пуна.

    * Добра овца много не блеји, али много вуне даје.

    * Добра чељад увек посла нађу.

    * Док дете не падне, не може научити да хода.

    * Док живиш, доликује ти да се надаш.

    * Док је шиба танка, треба је исправљати.

    * Док се муке не намучи, памети се не научи.

    * Драгом често опраштај, себи никад.

    * Дрво се на дрво ослања, а човек на човека.

    * Жена мужа носи на лицу, а муж жену на кошуљи.

    * Живео и Бог те веселио!

    * Живи просто – доживећеш сто.

    * За чисто злато рђа не пријања.

    * Зид руши влага, а човјека брига.

    * Златан ланац слободу не пружа.

    * Злато се у ватри пребира, човек у невољи.

    * Зло и несрећа не долазе од Бога, већ од човека.

    * И сунце пролази кроз каљава места али се не окаља.

    * Иза дажда биће и сунца.

    * Инат је зао занат.

    * Једном се лебац ломи.

    * Кад Бог даје не пита чији је син.

    * Кад се сложе и слаби су јаки.

    * Кад чоек нема свога добра, туђе зло премеће.

    * Ко враћа зло за зло, неће се зло одмаћи од куће његове.

    * Ко брзо суди, брзо се и каје.

    * Ко високо лети, ниско пада.

    * Ко истину говори, Бога хвали.

    * Ко је много патио, много је и запамтио.

    * Ко љети хладује, зими гладује.

    * Ко неће брата за брата, 'оће туђина за господара.

    * Ко са ђаволом тикве сади, о главу му се обијају.

    * Ко се Бога не боји и људи не стиди бежи од њега.

    * Ко се туђем злу весели, нек се своме нада.

    * Ко се хвали сам се квари.

    * Ко се чува, и Бог га чува.

    * Ко у небо пљује на образ му пада.

    * Ко хоће да га други поштују, ваља најпре да се сам поштује.

    * Ко хоће часно, не може ласно.

    * Ко чека и дочека.

    * Која се овца од стада одвоји, вук ће је појести.

    * Колико је низбрдица онолико је узбрдица.

    * Лако је љубав стећи, ал’ је тешко уздржати.

    * Ласно је говорити, ал’ је тешко творити.

    * Љубав дуго трпи.

    * Љубав и слога немогуће омогуће.

    * Љубав нема година: она се увек рађа.

    * Људи се највише муче због хлеба и љубави.

    * Људи су густо посијани, али ријетко ничу.

    * Љут човек не задржи пријатеља.

    * На једну главу не може се две капе.

    * На муци се познају јунаци.

    * Највише се воле људи који имају исте врлине, највише се мрзе који имају исте мане.

    * Најпре испред своје куће почисти.

    * Најчешће опече потајни жар.

    * Не бојим се смрти него зла живота.

    * Не вичи, оно што те је снашло нећеш тако отерати.

    * Не гоји се прасе уочи Божића.

    * Не ниче све што се сеје.

    * Не пада снијег да помори свијет, већ да свака звјерка свој траг покаже.

    * Нема већег зла, од зле памети.

    * Није свака мука довијека.

    * Нико не зна шта је добро, само онај који се зла напатио.

    * Ономе, ко уме да чека, временом све долази.

    * Осмехни се свакоме јутру.

    * Почни! Започето је пола дела.

    * Пошто се напијеш воде, не мути извор за собом.

    * Поштуј, ако хоћеш да си поштован.

    * Празна врећа усправно не може да стоји.

    * Рђа једе гвожђе, а туга срце.

    * Рђав је човек који се туђем злу радује.

    * Ретка је срећа без гордости.

    * Реч "сутра" је измишљена за децу и за неодлучне људе.

    * Речи су као пчеле, оне су истовремено и мед и жаока.

    * Рука која даје не оскудева.

    * Слобода је не да радиш шта хоћеш, већ да не радиш шта нећеш.

    * Страх је већ пола несреће.

    * Стрпљења! Временом од траве постаје млеко!

    * Тиха вода бријег рони.

    * У Бога се уздај, али сам не греши!

    * У невољи не треба плакати, него лека тражити.

    * Хлеб јести – није мајсторија; хлеб пећи – мала је мајсторија; а хлеб зарадити – то је највећа мајсторија.

    * Храбре срећа прати!

    * Цару царево, а Богу Божије.

    * Чистима је све чисто.

    * Човек има само оно што даје.

    * Човек је тврђи од камена, а слабији од јајета.

    * Човек снује, ал' Бог богује.

    * Човека можеш преварити, али Бога нећеш.

    * Што је Бог саставио, човек нека не раставља.

    * Што људи имају више, то више и желе.

 

 

 

Буди храбар и слободан
 

Буди храбар и слободан,
Рече Господ Навину,
Ја ћу за те војевати,
Само држи истину.

То и сада Господ збори
Сваком правом Србину:
Ја сам с тобом, буди храбар
И одржи истину.

Истина је што људима
Јеванђеље казује,
Ко истину крепко држи
Над злом сваким царује.

Истина је са слободом
Нераскидно везана,
Обојима једна песма
Од Срба је спевана.

За крст часни и слободу -
То је српска лозинка;
Без то двоје – живот што је?
Србин нема починка.

Буди храбар и слободан,
Бог ти збори, Србине,
Ја ћу за те војевати,
Само држ' се истине.

Свети Владика Николај

 

Устаните, децо Божја
 

Устаните, децо Божја,
Прославите вишњег Бога,
Сложно песму запевајте, -
Нек је жива света слога.

Устаните, децо Божја,
Уздигните срца горе,
Где престоли вечни стоје,
Где анђели тајне зборе,

Тајне зборе о Тројици,
Њеној сили, њеној слави
И животу и блаженству
И заносу и љубави;

Тајне зборе о Пречистој,
О јутарњој звезди јасној
Што објави Сунце правде
У светлости вечној, красној;

Тајне зборе и роморе
О Исусу Спаситељу
Што с престола вечног сиђе
Нас да дигне к Родитељу;

Да нас викне и довикне
Као стадо изгубљено
И за собом у Рај збере
Своје стадо избављено.

Устаните, децо Божја,
Прославите вишњег Бога,
Сложно песму запевајте. -
Нек је жива света слога.

Свети Владика Николај

 

Српска слога
 

Србин има једну мисо
У срце му Бог уписо:
Да он сваком добра жели,
Да сироту не уцвели,
Да дарује ко му тражи
И бол свачиј да ублажи.
Само Србин нема слоге,
Отуда му беде многе.

Србин има прошлост славну
Има веру православну,
Има језик – бисер сјајни,
Има песму – ђердан бајни,
Има памет – да царује,
И вештину – да војује.
Само Србин нема слоге
Отуда му беде многе.

Србин има бистро око
И брзину као соко,
Што науми учиниће,
Што погреши поправиће,
Свуда стиже, све постиже,
Нико Богу није ближе.
Само Србин нема слоге,
Отуда му беде многе.

Ал' кад Србин стекне слогу,
Милији ће бити Богу,
И мајке ће у даљини,
У Индији и у Кини,
Својој деци говорити:
- Желите ли срећни бити
На Србе се угледајте
Српском слогом заблистајте!

Свети Владика Николај

 

Песма Србима
 

Куд гођ Срби ходили
Па се Богу молили
Свуд су добро стизали
И с песмом се враћали.

Кад се нису молили
Са пута су сходили
И дуго су лутали
И с плачем се враћали.

Што гођ Срби творили
Па се Богу милили
Свуд су срећни бивали
И сложно су певали.

Кад се нису молили
Вратове су ломили
Па су горко плакали
Душмани се смејали.

Кад су Срби зборили
Па се Богу молили
Братски су се сложили
Браћом су се словили.

Кад се нису молили
Зле су речи зборили
Зборисали с лупњавом
Враћали се с кукњавом.

Помолимо се браћо и ми
Да се Срби сложе сви
Куд ходили ходили
Што творили творили

Што зборили зборили
Да би Бога молили
Да их Бог благослови
Својом децом ослови.

Свети Владика Николај

 

 

Седам тајни
 

Седам има тајни, кроз њих Дух се јавља
Те кроз њих човека старога обнавља:
Кроз свештану воду, и кроз свето миро,
Кроз хлеб заквашени и кроз чудно вино,
Кроз стављање руку, и кроз чин венчања,
Кроз речи кајања, и јелеосвештања.
Седам има тајни и седам дарова,
Човек кроз њих бива Божји човек с нова.
Није вода тајна кад се с горе слива
Но кад Дух њом грехе с крштенога смива;
Нит је миро тајна нити што казује
Осим кад Дух кроза њ душу укрепљује;
Нити има тајне у хлеба и вина,
Сем кад Дух представи кроз њих Божјег Сина;
Полагање руку онда нешто значи
Када Дух свесилни кроз то силом зрачи;
Спајање два тела била б' скотска веза
Да је не освешта Светог Духа језа;
Речи исповести и речи кајања
Без Светога Духа била би бајања;
Помазање маслом тела болеснога
Подиже и лечи дејством Духа Бога.
Седам има тајни разне материје,
То су све канали, кроз њих Дух се лије.
Седам има тајни, све су једна тајна -
Тајна дејства Духа, чудесна и бајна.
Ко познаје Духа, и тајне ће знати,
И још уз то знаће Цркву поштовати.
Ко заволи Духа, тајне ће волети,
Од незнања тај се неће разболети.

Свети Владика Николај

 


Крштење

Водом смо се ми крстили,
Водом светом, водом чистом,
Духом смо се осветили,
Умрли смо ми са Христом,
У воду се погрузили,
Сад смо слуге Христу истом.

Крштени смо ми у Христу,
Сад држимо душу чисту!

Крштење је Јованово
Било само к покајању,
А крштење ово ново
Духовну нам дало бању,
Све у име у Христово
Привело нас освештању.

Крштени смо ми у Христу,
Сад држимо душу чисту!

Пре крштења слуге бесмо,
Слуге бесмо земљаности
Крштењем се зарекосмо
Одбацити све слабости,
Демона се одрекосмо
И греховне дебелости.
Крштени смо ми у Христу,
Сад држимо душу чисту!

Дух Пресвети одабра нас -
Што к'о голуб једном слети, -
Својом силом помаза нас
Дух Свесилни, Дух Пресвети,
Својом пламом загреја нас
И разгори огањ свети.
Крштени смо ми у Христу,
Сад држимо душу чисту!

Свети Владика Николај



Тајна покајања
 

Покајање – души олакшање,
Покајање – поновно рађање.
Смртан човек грехом је упрашен
Ка друм стари колима угажен.
Исповешћу човек двер отвара,
Двер од срца где се грех и ствара,
Покајањем грех из срца гони
А молитвом напоље изгони.
Место греха Дух се настањује
И светлошћу срце озарује.
Дух исповест сваку лично слуша
И трепери кад се каје душа -
Од радости к'о голуб трепери,
Радује се кајању и вери.
Зна Дух Свети да греси болест,
Он покреће душу на исповест,
Он кајање грешника зачиње,
Он га лечи страхом од светиње,
Он опрашта и Он подмлађује,
Он дарове духовне дарује.
Све што грешник духовнику збори
Све пред Духом Божијим говори,
А Дух знаде истину речену
И истину лажју прикривену.
Свети Душе, Царе од истине,
Нек истина у нама засине,
Дај благодат, прими покајање,
Врати души прво рајско стање!

Свети Владика Николај

 

Тајна причешћа
 

Тајна света, тајна мила!
Кроз њу тече Божја сила -
Хранећи се хлебом, вином,
Хранимо се Божјим Сином;
Храна чудна, храна чиста -
Тело и крв Живог Христа!

Ко се храни овом храном,
Овом храном одабраном,
Тај се здрављем причешћује
И са Христом сједињује.
Храна чудна, храна чиста -
Тело и крв Живог Христа!

Хлеб је тело живог Цара
И знак суме свих добара,
А вино је знак истине
Што с' не мења и не гине,
Храна чудна, храна чиста -
Тело и крв Живог Христа!

Сви Христови причасници
Љубави су заточници,
Једним Духом сједињени,
Једном чашом збратимљени
Чаша чудна, чаша чиста,
Тело и крв Живог Христа!

Христос корен а ми гране
Из корена што се хране;
Грана плодна, грана здрава,
Док јој корен храну дава.
Храна чудна, храна чиста -
Тело и крв Живог Христа!

Христос срце, а ми уди,
Ми крштени Божји људи,
Крв из себе срце лије -
Блажен онај што је пије!
Пиће здраво, чудотворно,
Пиће красно, боготворно!

Свети Владика Николај

 

Вера Православна

Вера наша, вера давна,
Вера давна, вера чиста
Тестамент је Живог Христа -
Вера наша православна.

Пуна тајни мада јавна,
Апостоли развејаше,
'Ванђелисти описаше -
То је вера православна.

Љубав к Богу, дужност главна,
Њом се свеци просветлише,
Мученици веселише -
То је вера православна.

Наша вера, вера славна,
Њом се претци прославише,
Вишњем Богу угодише -
То је вера православна.

Вера наша, вера давна,
Њом славимо Христа Бога,
Цара царства бесмртнога -
То је вера православна.

Свети Владика Николај


|Ru | Fr | En |

 


Хајте браћо белој цркви

Хајте браћо белој цркви, да се Богу помолимо
Дародавцу свих добара, да се смерно поклонимо

Оставите бриге мале, одморите руке вредне
Сетите се душе своје, душе гладне, душе жедне

Оставите ситне злобе, благи Бог је Отац свију
Он све тражи, Он све зове, царство вечно да добију

Данас јесте, сутра нисте, та спасти вас неће благо
Спасен биће који твори, што је вечном Богу драго

Кад у цркви Бога славе, добри људи и анђели,
Бог милосни на том збору и вас браћо видет жели

Хајте браћо белој цркви, да се Богу помолимо
Дародавцу свих добара да смерно поклонимо!

Свети Владика Николај


Када Србин славу слави

Када Србин славу слави
Он уз колач свећу стави
Па прелива колач вином
И све свети светим чином

Колач му је слика Оца
Сваког добра даваоца
Свећа му је слика Сина
Слика Духа – сила вина

Пред Тројицом Србин стане
Па скрушено он уздахне
Царе вечни благослови
Сви су Твоји дари, ови

Народ сложи и умножи
Нек сви људи буду Божји
Нек сви славе Име Твоје
Твога Суда нек се боје

Ко хлеб нек су срцем благи
Ко свећа душом прави
Ко вино нек су јаки
Благи, прави, јаки, здрави

Свети Владика Николај

 


Говори Господе

Говори Господе, слуга Твој Те слуша
Тебе, само Тебе, жељна му је душа
Немоћан је слуга да види и чује
Док у њему Твоје не заструје струје
Помози мом виду, помози мом слуху,
Слава Оцу, Сину и Светоме Духу!

Говори Господе, пре свршетка пута
Да ми с правог пута душа не залута
Говори ми тихо, ал нек буде јасно
Говори Преблаги, док не буде касно
Помози мом виду, помози мом слуху
Слава Оцу, Сину и Светоме Духу!

Знам: говорио си, ал опет говори,
Док од Твојих речи срце се разгори,
Док се вид отвори, и слух се оснажи
О говори Оче, слугу Твог ублажи
Помози мом виду, помози мом слуху,
Слава Оцу, Сину и Светоме Духу!

Знам: говорио си кроз Пророке давне
И кроз Сина свога и кроз свеце славне,
Ал, смилуј се црву, говори поново,
На језику Твоме, старо бива ново.
Помози мом виду, помози мом слуху,
Слава Оцу, Сину и Светоме Духу!

Нека речи Твоје у мени забрује
Да Твој слуга чује и браћи казује
Говори Господе, слуга Твој Те слуша
Твога слатког гласа жељна му је душа
Помози мом виду, помози мом слуху,
Слава Оцу, Сину и Светоме Духу!

Свети Владика Николај

Скини с мене бриге многе

Скини с мене бриге многе
Не могу их носити
Никог немам да помогне
Немам кога молити

Бринем дању, бринем ноћу
Брига бригу дозива
Многи виде моје сузе
Мало ко се одзива

Ја не тужим Твоје људе
Ти си свима Судија
Свако носи своје бреме
Свак уздише ко и ја

Ти помози свима брижним
О Исусе Боже мој
Па најпосле к мени дођи
Гле и ја сам слуга Твој

Скини с мене тешке бриге
Знам да хоћеш и можеш
Клањам Ти се, молим Ти се
Да и мени помогнеш!

Свети Владика Николај

ИСПОВЕСТ

На трошном чуну, без крме и наде,
У мени вера губи се и мре;
Ја више ништа не верујем, ништа
Ил' боље рећи: ја верујем све.

На мору бурном људскога живота
Прерано сам упознао свет:
За мене живот ништавна је сенка,
За мене живот отрован је цвет.

Трпи и живи... Пријатељу драги,
О много чему мислио сам ја -
О благо оном, ко не мисли ништа,
Тај мање тужи, мање јада зна

. . . . . . . . . . . . . . . .

Бурне су страсти извор многих зала,
Несрећи људској почетак је страст;
Море живота оне страсно муте,
Над људском душом њихова је власт.

. . . . . . . . . . . . . .

Све, што год живи-свом се паду клони
Променом време означава ход;
Оно нам даје веру и обара,
Слаби и снажи цео људски род.

Војислав Илић

 

Кога ћу да хвалим?
 

Кога ћу да хвалим
Сем живога Бога?
Кога ћу да славим
Сем господа мога?

У Њега је светост,
У Њега је сладост,
У Њега је крепост,
У Њега је младост,

У Њега је јава,
У Њега је будност,
У Њега је слава -
Слатка милозвучност!

Серафими близу
Око Њега стоје,
Ангели у низу
Око Њега поје.

Земља песму чује
И ехо одаје,
Но ехо тугује -
Песми заостаје.

И све нови појци
На небеса стижу,
У светлој поворци
Са старим се нижу.

То су свети људи
Што помреше јуче
И свих страсти луди
Сломише обруче.

Цела војска пева,
Пева: алилуја!
То што земља снева
Од тог небо буја.
Слава Оцу благом,
Оцу премиломе,
Слава Сину драгом
И Духу Светоме!

Свети Владика Николај

ДОМОВИНА

Нека друга земља у срећи сија,
мени си ти увек најмилија.
Нек другу земљу богатство кити,
у теби волим сиромах бити.
Сем тебе никуд не тражим блага
Србијо драга

И ако кадгод на страну пођем,
опет ћу теби натраг да дођем
ко миле ласте, што некуд лете,
ал' после опет натраг долете.
Ван тебе нећу да знам за блага,
Србијо драга

Нек туђе небо радост пролама,
нек туђе горе јече с песмама,
ја волим, мајко, у теби бити,
па макар мор'о и сузе лити.
Ван тебе нећу среће ни блага,
Србијо драга

Тек када гусле преда мном гуде,
па ми се жеље синовље буде;
кад чујем твоју негдашњу славу,
ја онда вес'о подижем главу,
ко да сам стеко силнога блага,
Србијо драга

Када о Вуку слушати станем,
ја онда гневом синовљим планем.
Ал' кад се Милош у песми пева,
е онда миље душу разгрева,
а срцу нова придође снага,
Србијо драга

Када се о турском зулуму збори,
крв ми узаври, кипи и гори.
А кад се пева о Вељку славном,
ил' бојном пољу, Мишару равном,
то ми је драже од светског блага,
Србијо драга

Нека те моје уздање прати,
нек ти се негдашња слава врати
Нека те туга занавек мине,
нека ти сунце занавек сине
Од тога већег не тражим блага,

СРБИЈО ДРАГА !

Војислав Илић

 

Свети Сава

Ко удара тако позно у дубину ноћног мира
На капији затвореној светогорског манастира?
"Већ је прошло тавно вече, и нема се поноћ хвата,
Седи оци, калуђери, отвор'те ми тешка врата.
Светлости ми душа хоће, а одмора слабе ноге,
Клонуло је моје тело, уморне су моје ноге -
Ал' је крепка воља моја, што ме ноћас вама води,
Да посветим живот роду, отаџбини и слободи.
Презрео сам царске дворе, царску круну и порфиру,
И сад ево светлост тражим у скромноме манастиру.
Отвор'те ми, часни оци, манастирска тешка врата,
И примите царског сина ко најмлађег свога брата..."

Зашкрипаше тешка врата, а над њима сова прну
И с крештањем разви крила и склони се у ноћ црну.
А на прагу храма светог, где се Божје име слави,
Са буктињом упаљеном, настојник се отац јави.
Он буктињу горе диже, изнад своје главе свете,
И угледа, чудећи се, безазлено босо дете.
Високо му бледо чело, помршене густе власи,
Али чело узвишено, божанствена мудрост краси.
За руку га старац узе, пољуби му чело бледо,
А кроз сузе прошапута: "Примамо те, мило чедо".

* * *

Векови су прохујали, од чудесне оне ноћи,-
Векови су прохујали и многи ће јоште проћи -
Ал' то дете јоште живи, јер његова живи слава,
Јер то дете беше Растко, син Немањин, Свети Сава.

Војислав Илић 1889.

 


Црква
 

Црква света основана
На љубави, нади, вери -
Стуб што земљу с небом веже
И вечношћу време мери,

А Христос је Цркви глава,
Њему нек је вечна слава!

Црква света – тело Христа
Са безбројним члановима,
Красно тело украшено
Са безбројним даровима,

А Христос је Цркви глава,
Њему нек је вечна слава!

Црква света испуњена
Силом Духа Пресветога -
Кроз њу Бог свет оживљава,
И свет кроз њу слави Бога,

А Христос је Цркви глава,
Њему нек је вечна слава!

Црква света, тајанствена:
Кроз њу Господ свет обнавља,
Кроз њу Господ љубав Своју
Објављује и понавља,

А Христос је Цркви глава,
Њему нек је вечна слава!

Црква света и страдална:
Страдање се кроз њу слави,
Ко за Христа вољно страда
Тог ће Црква да прослави,

А Христос је Цркви глава,
Њему нек је вечна слава!

Црква света и победна
Пребродиће мутне реке,
Победиће све душмане,
Разориће све препреке,

Јер је Христос Цркви глава,
Њему нек је вечна слава!

Црква света невеста је
Христа цара и женика:
Сав свет краси са красотом
Христовога сјајног лика,

А Христос је Цркви глава,
Њему нек је вечна слава!

Свети Владика Николај

 


Молитва Благом Христу
 

Помози нам, благи Христе,
Да нам душе буду чисте
И љубављу загрејане
А истином обасјане.

Знамо да ће обасјани,
Знамо да ће загрејани,
Знамо да ће очишћени
У рај бити уведени.

Помози нам, благи Христе,
- Измичу се наши дани, -
Да би и ми могли бити
У Твој народ убројани.

Свети Владика Николај

 


Светлости нам треба
 

Светлости нам треба, о Господе неба,
Светлости нам треба к'о насушног хлеба.
Од наших се дана светлост заклонила,
Над њима је тама крила раскрилила.
Збуњени од таме путници се гложе,
Но шта тама може против тебе, Боже?

Испред каравана нешто дивно блиста!
Далеко, далеко, као лице Христа.
Он је; и глас Његов: "Зашто сте суморни?
Ја вас чекам, децо, ходите уморни!"
Пожуримо, браћо, гле види се мета -
Он што вазда збори: Ја сам светлост света!

Свети Владика Николај

 

Све је твоје, Боже
 

Твоје је небо и земља Твоја,
Сунце и месец, звезде без броја,
Твари што стоје, плове и лете,
Анђели свети, и душе свете;
Створења сва су Твоја, својина,
Небо и земља – Божја градина.
И ми смо Твоји, кандила мала,
Рука нас Твоја, Боже, саздала.

Рука нас Твоја, Боже, саздала,
Огња Твог искра у нас је пала,
У нас је пала и засијала,
Зажегла наша кандила мала.
О Творче вечни, дух нам рашири,
Духом га Твојим Светим распири.
Кад си нам Отац, и кад смо Твоји,
Имена Твога да смо достојни.

Свети Владика Николај


Све имамо у Христу
 

Све у Христу налазимо,
Све што душа желет може;
Зато Њему сви кличемо:
Помози нам, Христе Боже!

У Христу је сва истина,
Сва истина и сва снага,
Живот, радост и красота
Безбројна друга блага.

Све што траже незнабошци
И што никад наћи неће
Ми смо нашли у Исусу -
Сва богатства и све среће.

Зато сада душа наша
Ништ не жели осим Њега.
Кад имамо Тебе, Христе,
Тад имамо све и свега.

Свети Владика Николај

 

 

Одбрани ме, Господе
 

Одбрани ме црних мисли
Што ме једу дан и ноћ,
У тескоби Теби вичем:
Притеци ми у помоћ!

Црне мисли и помисли
Из мрака су пакленог;
Ти си светлост, Теби вичем:
Осветли ме маленог!

Црне мисли, луде мисли,
Луде слике и сећања,
Долазе ми без позива,
Без позива и мог знања.

У душу ми увлаче се,
У души ми немир праве,
Пуна ми је душа мрака
И некакве болне страве.

Сам не могу да се браним,
Ја бих хтео ал' не могу,
Зато к теби хитам, вичем,
Спаситељу и мом Богу.

Од мене је пак'о јачи
Сенкама ме својим гуши,
Ал' од пакла Ти си јачи -
О помози мојој души!

Свети Владика Николај

 

Најважније знање
 

Од почетка сакривено
Кроз Христа је откривено.
Некад тајно сад је јавно, -
То је наше знање главно.

Што пророци провидеше,
Апостоли што видеше,
То је наше знање главно,
То учење православно.

Саздани смо мудрим Творцем,
Послати смо благим Оцем,
Бог нас шаље, Бог нас чека;
Божија су оба века.

Век земаљски пут је кратак,
Век небески одмор сладак;
Свак ће жњети што посије:
То је знање најважније.

Свети Владика Николај

 

Мајка и ћерка
 

- Кажи мени, слатка нано,
Је л' од Бога тако дано,
Да нам овај живот пружа
Више трња него ружа?

Је ли тако Божја воља
Да нас прати свуд невоља?
Да живимо све у страху
И у сумњи и уздаху?
Кад ће ово време проћи?
Да л' ће ипак боље доћи?
Душа ми је устрашена
Као тица уловљена.
Па кад си ме ти родила,
Охрабри ме, мајко мила.

- Не бој ми се, кћери моја,
Нек се стиша душа твоја.
Више трња – скупља ружа,
Тај ми наук живот пружа,
А невоље што су веће

То је лепше лице среће.
Голготска је горка стена
Двер на храму васкрсења.
Лек од страха и уздаха
Јест, и биће, вера јака.
Лек од сумње, кћери мила,
Од увек је нада била.
У веру се ти обуци

И штап наде држ' у руци,
Па запевај, ти и нана:
"Нисмо саме, Бог је с нама!"

Свети Владика Николај

 


Брат и сестра
 

Кажи мени, мили брале,
Што се многи људи хвале
Својом славом, својом снагом,
Својим знањем, својим благом?
А кад умру све пропада,
И то тако од вајкада.
Што се онда хвале лудо -
Велико је за ме чудо.

- Казаћу ти, сејо мила,
Та што си се зачудила?
Ко се хвали својом славом
И премудром својом главом,
Својим знањем, својом снагом
И сабраним тешким благом -
Он је духом врло мали,
Јер се само крађом хвали:
Од Бога је све покрао
Ил' он знао ил' не знао.
Слава, снага, благо, знање,
Божије је то имање,
Вечна слава у Богу је,
Вечним благом Бог благује,
Вечном снагом Бог царује,
Вечним знањем Бог умује:
Зар се може хвалит' грана
Да без стабла стоји сама?
Зато сада, сејо моја,
Нек је жива душа твоја,
Господу се поклонимо
И овако завапимо:
Слава теби, вечни Боже,
Без тебе се ништ' не може,
Нити ико ишта значи
Твојим сјајем ко не зрачи!

Свети Владика Николај

 

 

Алфа и омега
 

Питаш ли се, дете моје,
Одкад свету старост броје
И на чему осовине
Васионе ове стоје:
Ко о свету бригу брине,
Да не падне, не погине?
Питат можеш само Њега
који рече, мили сине:
- Ја сам Алфа и Омега.

Питаш ли се о почетку,
О почетку и поретку,
Што у свету свуда влада?
Ко саздаде чудну, ретку
Хармонију овог града
Звезданога? Рој парада
Ко покрете? Питај Њега
Који рече, душо млада:
- Ја сам Алфа и Омега.

Но пре твојих свих питања,
Пре твог јава и лутања
Одговоре Он је дао
Из ризнице свога знања,
Крвљу својом записао
И све теби завештао,
Јер те љуби изнад свега
Он који те вечно знао -
Христос – Алфа и Омега.

Свети Владика Николај

 

 


Молитва Богу
 

Помози нам, вишњи Боже,
Без Тебе е ништ' не може,
Ни орати ни копати
Ни за правду војевати.

Помози нам, вишњи Боже,
Без Тебе се ништ' не може,
Ни родити ни умрети
Нити болест преболети.

Помози нам, вишњи Боже,
Без Тебе се ништ' не може,
Ни грешнику покајати
Нити с братом запевати.

Помози нам, вишњи Боже,
Без Тебе се ништ' не може,
А с Тобом се све постиже
И у вечни живот стиже. -

Свети Владика Николај

 


 

Вјера наша, вјера стара
 

Вјера наша вјера стара,
Вјера наших светих цара,
Вјера пука и кнезова
И народних витезова.
Вјера вечна, вјера славна
Наша вјера православна.

Витезе је изродила
И свеце је одгојила
Народ српски просветила
Земљу нашу осветила.
Вјера вечна, вјера славна
Наша вјера православна.

Вјера ова души прија
И разуму људском сија,
Срце блажи, вољу снажи -
Ко још од ње бољу тражи!

Вјера вечна, вјера славна
Наша вјера православна.

Свети Владика Николај

 

 

 

 

 

 

Народност

САМО СЛОГА СРБИНА СПАШАВА !

 

Ћирилица

духовно богатство које нестаје

 

У савременом свету, посредством модерне технологије, границе нестају и ствара се утисак да живимо у једном глобалном селу. Но, у том „селу“ постоји мноштво народа који љубоморно чувају свој национални идентитет, своју културу, традицију, језик и, следствено томе, своје писмо. Међу тим бројним народима који се не одричу свог идентитета, постоји један коме изгледа није претерано стало до своје традиције, језика, а посебно писма. И док су Грци, Бугари, Руси, Кинези, Арапи, Јевреји... поносни на свој језик и писмо, дотле један део српског народа наставља вишегодишњу деградацију српске ћирилице као да жели да она потпуно ишчезне. Вредност ћирилице не почива само на њеној функционалној основи, као писма које у великој мери одговара нашем фонолошком систему. Ћирилица је, пре свега, симбол нашег духовног богатства. Њено потискивање систематски је започето још 1918. године, а до врхунца доведено током Брозове владавине, када је ћирилица била обележена као симбол српског предратног грађанског друштва и православне Цркве, и представљана као главно обележје наводног српског национализма који је требало спречити зарад државног јединства. Стога је, под окриљем јединства, народу наметнута латиница поред које, услед небриге и непостојања самосвести у делу нашег народа, ћирилица полако ишчезава. Ћирилица, као темељ српског бића, постала је, нажалост, угрожена на свом исконском огњишту. Србија и њен главни град Београд скоро су потпуно полатињени. Латиница је окупирала све просторе, од обичних саобраћајних знакова, до дневне штампе и телевизије. Ретко се могу наћи рекламе на ћирилици. Када пролазите централним београдским улицама, посебно Кнез Михајловом, имена фирми, кафића, продавница исписани су латиницом. Међу тим мноштвом латинично исписаних назива, може се запазити по која стара занатска радња која, и поред оштре конкуренције, одолева свеопштем тренду латинштине. Развитак информатичког друштва потпомогао је овом тренду. Непостојање целовите државне стратегије у претходном периоду (а као последице тога ни могућности избора за домаће кориснике) довело је до доминације латинице. Међутим, ако је некада и постојао проблем, данас он није техничке природе, нити су повици о томе да ћирилица није згодна за рад на рачунару основани. По оцени домаћих стручњака који се залажу за очување српског писма, савремене технологије пружају још већу погодност за употребу ћирилице у односу на предрачунарску еру.

Још 1990. године, професор Србислав Букумировић је направио први програм на ћириличном писму, за аутоматизацију библиотекарског пословања, док је 1994. иницирао и први скуп чија је тема била рачунарска примена ћирилице. Од тада је на ову тему одржан велики број трибина, и већина стручњака сматра да главни узрок занемаривања ћирилице нису савремене технологије или притисци, већ српски немар. Иако су, гледајући бројчано, српски сајтови у порасту, број оних на српској ћирилици је процентуално много мањи у односу на оне уређене на латиници. Тек се у септембру 1997. појавио први српски тзв. стандардизовани ћирилични сајт. У нешто већем броју српски ћирилични сајтови почели су да се појављују 1998. када су такве сајтове отворили Епархија рашко-призренска, електронска библиотека српске културе Пројекат Растко, и Српска Православна Црква. Данас је ситуација знатно квантитативно боља. Наиме, према статистици из прошле године, број српских сајтова је за свега две године порастао на 65 000. То је свакако за похвалу, али само по питању броја. Необјашњиво је да поједине домаће дневне новине, чији је назив написан ћирилицом, своје сајтове уређују на латиници. Генерално, коришћење ћирилице на рачунарима морало би да буде веће, јер будућност српског писма зависи и од тога колико ће бити примењено у модерним технологијама. Писмо које не пронађе своје место на интернету, засигурно је осуђено на одумирање. А стање на интернету јасно очитава стање у српском народу: апсолутну незаинтересованост дела јавности за српство и народно сећање. Ни у култури и образовању није боља ситуација. Савремена литература се у већини штампа латиницом, иако се многе српске књиге штампане латиницом сврставају у корпус хрватског издаваштва. По питању штампања факултетских уџбеника једини изузетак, одскора, постоји на Правном факултету. Наиме, Комисија за уџбенике Правног факултета у Београду усвојила је Правилник о уџбеницима, који предвиђа да се уџбеници штампају на ћирилици, с обзиром на то да су високошколске установе дужне да, у поступку реформисања наставе у складу с принципима Болоњске декларације, усвоје стандарде у писању уџбеника. Сведоци смо све већег присуства не само латинице, већ и енглеског језика у свакодневном животу. На све стране су натписи „схоп“, „сторе“, „фасхион“, „сале“. Онај ко је имао прилике да посети рецимо Украјину или Бугарску, могао је да запази да су скоро сви натписи на продавницама, клубовима итд. на њиховом писму. Требало би се угледати и на Словенију, у којој држава материјално стимулише предузећа чији су натписи на словеначком језику. Међутим, код нас, не само да су натписи на латиници, већ се уместо српских израза у свакодневном говору прибегава енглеским речима, као што су лидершип, бренд, фешн... Чини се као да је постало срамота говорити српским језиком и писати српским писмом. Испада да је инсистирање на „одбрани ћирилице“ национализам, а не природна тежња да се очува свој идентитет и национално писмо. Чак се на интернету могу пронаћи сајтови са текстовима у којима се, наводно аргументовано, оспорава ћирилица као особеност српског националног бића.

Неки наши лингвисти би, пак, да усавршавају латиницу, те измишљају нова латинична слова у тежњи да је прилагоде потребама српског језика. Други тврде да се ни у Европу не може са ћирилицом. Што је апсолутно неосновано, с обзиром на то да се бугарска Влада изборила да јединствена европска монета, поред латинице и грчког алфабета, буде написана и ћирилицом, и то онако како се пише на бугарском, тако да ће назив јединствене европске валуте у свим преводима докумената Европске уније на бугарски језик бити „евро“, а не „еуро“. То уједно значи и да ће све земље у којима се користи ћирилица моћи да користе облик „евро“ кад буду улазиле у ЕУ. Евидентно да постојање два писма само доводи до даље поделе српског народа. У овом случају, на латиничаре и ћириличаре. Требало би напоменути да овде није реч о прогону латинице, већ о настојању да се спречи да исконско српско писмо буде протерано из своје постојбине. Наравно, не може се пренебрегнути чињеница да вера и писмо чине нераскидиву целину. Ћирилица је одувек била везана за православну веру, а латиница за римокатоличанство. Ћирилица је писмо којим се српски народ служи још од 10. века. Најстарији ћирилчки споменик, Самуилов натпис из 993. године, нађен је у Македонији, а најлепши ћирилични рукопис је

Мирослављево Јеванђеље (12. век)

Од тада до данас, она је прошла кроз неколико фаза. Све до реформи до 19 века, за њу није у потпуности важило правило једно слово - један глас. У том периоду, ћирилица је имала и више од 40 слова. Вук Караџић је избацио све знакове који нису имали одговарајуће гласове и увео слова: ј, љ, њ, ч, џ, ђ. Вуковом реформом српска ћирилица је постала јединствена по томе што омогућава да се са 30 слова задовољи начело „један глас - једно слово“.

Потребна је једна свеобухватна стратегија и ангажовање свих државних и националних институција, али и невладиног сектора. Један од примера рада невладиног сектора је Удружење за заштиту ћирилице српског језика „Ћирилица“, која организује предавања, трибине, научне скупове посвећене српском писму и упозорава државне органе и институције на неизвесну будућност ћирилице. Удружење „Ћирилица“ је објавило бројне књиге које на веродостојан начин показују да српско писмо све брже нестаје, а одговорили су и на питања зашто се то и како догађа, ко је за то највећи кривац и које су последице од потпуног губљења ћирилице из српског језика. Такође, они су заслужни и за одржавање манифестације под називом „Недеља ћирилице“, у оквиру које је, поред предавања из историје ћирилице, организована и трибина на тему „Интернет и ћирилица“. Имајући у виду стање српског духа, на првом месту неопходан је један свеобухватни процес освешћивања, а у оквиру њега и поновног упознавања нашег народа са ћирилицом и њеној важности као особености српског културног бића. У супротном, извесно је да ће српски народ изгубити једно од најосновнијих обележја сопственог_идентитета. ________________________________________

Јелена Грбић (скраћен текст) 

 

ПОУКЕ СВЕТИХ

Свете књиге
Свете књиге читај целим својим срцем јер ћеш из њих научити задобијање врлина и твоја душа ће бити испуњена радошћу и весељем. (Св. Ефрем Синајски)

Границе
Границе између православља и јереси су исписане крвљу. (Старац Јероним Светогорац)

Непријатељи
Живи у миру не само са својим пријатељима, већ и са својим непријатељима; али само са својим личним непријатељима, не и са непријатељима Божијим. (Св. Теодосије Кијевских пећина)

Вера - темељ
Вера је једини благословени темељ живота личног и живота друштвеног и уређења државног. (Св. Николај Жички)

Слобода
Слобода која искључује сваку могућност да погазимо добро - јесте савршена и Божанска. (Св. Филарет Московски)

Слобода у Богу
Слобода у Богу а не од Бога - то је права слобода, непролазна, животворна, радосна, златна.'' (Св. Николај Жички)

Твој избор
Ко не верује Апостолима тај верује Јуди, Кајафи, Ироду и Нерону - гонитељима Апостола и издајницима истине. Ко не поверује праведницима, томе не остаје друго него поверовати неправедницима. Ко не верује чистима тај мора поверовати нечистима. Ко не верује страдалницима за истину, тај мора поверовати мучитељима и развратницима.
Дан сваки не свиће низашта друго него да се људи определе за једне или за друге. (Св. Николај Жички)

Жена
Жена својим врлинским животом морално чува целу нацију, али она је и уништава својим неморалом. (Св. Василије Велики)

Задовољства
Као што се разбојници крију по скровитим местима да би оробили пролазника, тако се и ђаво крије у задовољствима да би оробио нашу душу. (Св. Василије Велики)

Време лудила
Време долази када ће људи полудети, и када виде некога ко није полудео напашће га говорећи: ''Ти си луд, ти ниси као ми''. (Ава Антоније Египатски)

Труд
Када је труд на нашој страни одсутан тада и Божија помоћ престаје. (Св. Јован Златоусти)

Ношење Крста
Само кроз драговољно ношење Крста познаје се важност Крста. Ко понесе Крст, тај и сазнаје, да је Крст - Пут, Истина и Живот. (Св. Николај Жички)

Претци наши
Ако ћемо да се хвалимо претцима својим, не смемо бити мањи од њих у молитви и љубави - у молитви, да би нам Бог био савезник, помоћник и заштитник; у љубави, да би нам живот био радост и снага и светлост. (Св. Николај Жички)

Воља Божија
Не напуштај вољу Божију да би испунио вољу људи. (Преп. Антоније Велики)

Не дешава се случајно да Божије Провиђење допушта догађаје који нас погађају. То се дешава или као казна, или као поука. (Св. Филарет Московски)

Тајне света
Нису паметни људи својом памећу открили многе тајне него су само својом жељом и трудом куцали на врата тајни, и Бог им је отворио. (Св. Николај Жички)

Подвиг
Велики је подвиг принети Богу на жртву све оно што нас, људе, у овоземаљском животу забавља и увесељава. (Св. Филарет Московски)

Братија
Ако ми заборавимо нашу братију онда немојмо очекивати ни да се Господ сети нас. (Св. Јован Златоусти)

Знања
Мала знања добијају се учењем, велика знања добијају се вером и поштењем. (Св. Николај Жички)

Демонски напади
Због пет разлога, говоре, Бог допушта да будемо нападани од демона. Први разлог је, кажу, да будући нападани и бранећи се, дођемо у расуђивање врлине и зла; други - да би стекавши врлину борбом и трудом имали је чврстом и неизменљивом; трећи - да, напредујући у врлини, не мислимо високо о себи, него да се научимо смиреноумљу; четврти - да би, упознавши из искуства какво је зло, омрзли га савршеном мржњом (Пс 139,22); и пети поврх свих - да не би, поставши бестрасни, заборавили своје слабости, нити силу Онога који нам је помогао." (Свети Максим Исповедник)

Христови људи
Свет је нешто што треба савладати. Чиме? - Горњим светом. Дух времена нашег је нешто што треба савладати. Чиме? - Духом Христовим. Човек је нешто што треба савладати. Чиме? - Богочовеком. Христови људи су од Бога, и побеђују свет, јер је већи онај који је у њима неголи који је у свету (ср. 1. Јн. 4,4).               (Св. Јустин Ћелијски)

Док је душа жива...
Док је год у једном народу, као и у једном човеку, душа жива и јака, дотле ништа није изгубљено и ништа није мртво, што је прашином посуто. (Св. Николај Жички)

Власт
Дужни смо да се повинујемо признатој земаљској власти све дотле док она не захтева од нас оно што Бог забрањује, и док не забрањује оно што Бог заповеда. /Дела Ап. 5, 29/ (Св. Филарет Московски)

Дом
Направи твој дом Црквом, јер ти ћеш одговарати за душе твоје деце и свих оних који обитавају у њему. (Св. Јован Златоусти)

Доследност
Никада не ради ништа нечасно, макар се то многима допада, и не напуштај добро дело, макар да је оно мрско свима. (Св. Григорије Богослов)

Дуготрпљење
Дуготрпељивост је прекрасан дар; она изгони раздражљивост, гнев и презир, приводећи душу смиреноумљу. ... Не можеш да подносиш увреде? Ћути и смирићеш се. (Св. Јефрем Сирин)

Искушења и увреде
Ако је у немогућности да те изнутра заведе, ђаво почиње да те мучи споља - преко људи који су му се предали. Стога буди спреман за ово страдање и очекуј непријатности као госте.
Час ти се приближују похвале, час укори, клевете и тешкоће сваке врсте. Врло је важно прозрети ко изазива буру, и све мирно подносити: непријатељство против одређених људи обраћа се у непријатељство против злога који иза њих стоји и на непријатељство подстиче. Наиђу ли ствари које те жалосте и љуте, обрати се Богу и не дозволи зломе да ти приђе. Не успеш ли у томе, онда бар ћути док се не савладаш. Тада говори мирно и љубазно са другима.
Не чини им никакве замерке и не подсећај их на учињену ти неправду. Моли се само Богу да се рђави утисци у срцу изгладе што је могуће пре. Тако ћеш бити чист пред Богом, који човека води, корак по корак, преко невоља које очишћавају. Тешко је да без невоља победимо своје фарисејско самооправдање.
Снага којом подносиш искушења јесте мера твоје унутрашње зрелости. Преко ње лако можеш да познаш на којој степеници зрелости стојиш. Ако ономе који те је увредио не опрашташ, буди сигуран да унутрашњи пут ниси ни почео. Ако си био увређен, па си увреду тек после годину дана успео да заборавиш, значи да стојиш на најнижој степеници унутрашњег труда. Уколико даље будеш напредовао у духовном труду, утолико ћеш брже моћи да опрашташ нанесене ти увреде: после једног месеца, једне недеље или једног дана.
А како се у таквим случајевима понаша онај ко је Богом просвећен? Он гледа стрелу увреде која лети према њему и покрива се именом Божјим као оклопом. Увреда се одбија од њега и не оставља ни најмању огреботину души његовој. Ако си дотле стигао, можеш сматрати да си узнапредовао у духовном животу.
Међутим, никад не губи најважније из вида: Бог допушта искушење или да би те пробао, или да би сазреле твоје духовне снаге. Стога, прими искушење мирно и поднеси га спокојно, без мржње према твојим увредиоцима. Сећај се да метал долази у топионицу да би се одвојио од шљаке. Тако се и ти претапаш да би доспео до више чистоте. Поднеси све чувајући унутрашњи мир и љубав Божију, призивајући Господа у помоћ како би кушача удаљио од себе.
(Преподобни Нил Сорски)

Сиромаштво
Није за осуду бити сиромах, већ немати храбрости у подношењу беде. (Св. Василије Велики)

Корист
Корисно ћемо ми за себе наћи тада, када будемо тражили корист за ближњег. (Св. Јован Златоусти)

Жртва усрећује
Није богат онај који поседује иметак и чува га, него онај који га дели. Жртва, а не поседовање нас усрећује. (Св. Климент Александријски)

Убоги и богати
Није убог онај који нема ништа, него онај који много жели; исто није тако богат онај који много има, него онај који ништа не треба. (Св. Јован Златоусти)

Људско срце
По природи људско срце је чисто, меко, топло; али када страсти (грешне навике) продру унутра, оно постаје хладније, тврђе и тамније.
Са грехом унутар себе и лажама (преварама) око себе, верник је још више убеђен у држање Божијих заповести, јер у њима он налази подршку против његових сопствених грехова и одмор од напада злих људи. (Св. Теофан Затворник)

Божури и трње
Ни на Косову нису расли само божури него и трње. Али се у Грачаницу уносе само божури. (Св. Николај Жички)

Мала сагрешенија
Ђаво нам приказује мале грехове као неважне, јер нас иначе он не би могао наводити у већа сагрешења. (Св. Марко Подвижник)

Непријатности
Мала ватра омекшава велико парче воска, тако и мале непријатности често омекшају, засладе и очисте све наше оштрине, неосећајност и тврдоћу срца. (Св. Игнатије Бријанчанинов)

Опроштај
Чак и ако ти сви духовни оци, патријарси, архијереји и сви људи опросте, још увек ти није опроштено док се не покајеш на делу. (Св. Козма Етолски)

Паре
Што више желиш паре то чвршће затвараш Царство Небеско. (Св. Василије Велики)

Побожни православани хришћанин
Буди радостан да ти је допуштено да будеш побожни православни хришћанин. Али исто тако плачи и тугуј за непобожнима и неверујућима који ходе у тами, у рукама ђавола.
(Св. Козма Атолски)

Вера и знање
Ко знањем подржава своју веру, вером допуњује своје знање, тај је решио проблем вере и знања. (Св. Николај Жички)

Смрт
Као што је смрт за тело одвајање душе од тела, тако и смрт за душу је када се она одвоји од Бога. (Св. Симеон Нови Богослов)

Осуђивање Бога
Када престанемо да осуђујемо Бога, престаћемо да осуђујемо и човека. (Преп. Силуан)

Тежина грехова
Ко осећа тежину својих грехова, тај не обраћа пажњу на грехе ближњега. (Ава Мојсеј)

Зле мисли
Као што облаци закљањуају сунце, тако и зле мисли закљањају разум. (Преп. Јован Синаит)

Духовни разговори
Нико не би требао разговарати о духовним стварима са људима који су незаинтересовани за њих. (Св. Серафаим Саровски)

Стомак
Завладај над стомаком, док он није над тобом завладао. (Преп. Јован Лествичник)

Љубав
Љубав не гледа на неприлике и не види их. (Св. Теофан Затворник)

Рад
Љуби РАД. Телесни рад пружа срцу чистоту. (Преп. Антоније Велики)

Бог и човек
Ма где да је човек, тамо је и Бог. (Преп. Антоније Велики)

Историја
Читајте своју историју како ваља, и видећете сав је закон Божји урезан у њој. (Св. Николај Жички)

Навика
Ма како били гнусни и незнатни греси, навика их чини незнатним. (Бл. Августин)

Стрпљење
Ма шта радио, ради то са стрпљењем и Бог ће ти помоћи свим делима твојим и у свему ма шта се догодило са тобом. (Преп. Антоније Велики)

Малодушност
Малодушност и осуда ближњег помућују свест и не дозвољавају да се види Светлост. (Ава Исаија)

Лењост
Мајком порока сматрај лењост, зато што блага која имаш поткрада, а која немаш не дозвољава да чиниш. (Преп. Нил Синајски)

Лењост и гордост
Ако се жалимо на лењост и охладнелост душе, требало би да погледамо да није ушла у душу једна од оних помисли у којима нешто присвајамо или приприсујемо себи: успех у неком послу, похвала, примећивање недостатака ближњих и наша надмоћ над њима.

Искушај ме, Господе, и испробај ме, погледај да ли је у мени пут безакоња и упути ме на пут вечни. (Св. Филарет Московски)

Скромност
Ми смо дужни да се пред другима не уздижемо, већ да се смирујемо. (Св. Јован Кронштантски)

Против греха
Мисли увек и говори у себи: нећу остати на овом свету дуже од овога дана и нећеш грешити пред Богом. (Преп. Антоније Велики)

Мир Божији
Мир је мера свих добара и претпоставка сваке радости. (Св. Јован Златоусти)

Кад се уздамо у Бога, можемо да поднесемо недаће и да сачувамо свој мир, па макар и не сретали мир код људи који нас окружују. Јер је речено: бејах миран са онима који мрзе мир. Нека би дао Бог да и они заволе мир. (Св. Филарет Московски)

Молитва
Не налази времена за молитву само онај који неће да се моли. (Св. Инокентије Московски)

Молитва као златни кључ, отвара нам сва богатства милосрђа и дарова Божијих. (Димитрије еп. Херсонски)

Требало би да се трудимо да у молитви будемо чврсти и да не дамо случајностима да нас поколебају, али исто тако, у молитви треба да будемо тихи и смирени и да не допуштамо уобразиљи да се размахне. (Св. Филарет Московски)

Молитва и непажња
Молитва која се чини са непажњом и лењошћу јесте брбљивост и бесмислица. (Преп. Антоније Велики)

Блажен је ум који за време молитве чува беспрекорну суздржаност или усресређеност. (Св. Нил Синајски)

Препирке са непријатељем
Никада не треба улазити у препирке, а посебно онда када непријатељ може да надговори онога који је у праву и када се непријатељ не плаши да ће бити прекинут, него се нада да, у случају нужде, ако већ не може да докаже да је у праву, свога супарника може победити грубошћу и подсмехом. (Св. Филарет Московски)

Гледање у будућност
Када би било корисно знати будућност, онда то Бог не би сакрио од нас. (Св. Јован Хризостом)

Скривене страсти
Многе страсти су скривене у нашим душама, и показују се онда, када се појаве предмети који их изазивају. (Св. Максим Исповедник)

Брига и рад
Многобрижност је болест палог човека који покушава да искључиво сам одреди и оформи своју судбину па зато непрестано планира и жури, лево-десно, да то оствари... Избегавај БРИГУ. Ради свој посао ревносно, посвети Богу цео свој труд и предај се Његовом руководству. Неумерен РАД замагљује ум, хлади срце, а то удаљује од Бога, извора сваког добра. (Св. Теофан Затворник)

Осуђивање
Макар ти и својим очима видео грешећег, и тада не осуђуј јер се често и очи обмањују. (Св. Јован Лествичник)

Нема мањег греха од осуде, али нема ни опаснијег. (Св. Теофан Затворник)

Туђи греси
Не гледај на туђе грехе, него посматрај своје зло. (Св. Димитрије Ростовски)

Реч
Људска реч може бити оштра као мач и тада она рањава и убија, а може бити блага као јелеј и тада је она попут мелема који лечи. (Св. Филарет Московски)

Истински пост
Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела. (Св. Василије Велики)

Крај живота
Крај живота има исту такву снагу за позваног у будући живот као и крај света. (Св. Хризостом)

Деловање Божије
Колико су недокучиве снага и моћ Божија, толико је недокучиво и деловање Његово. (Св. Антоније Велики)

Самољубље
Корен свих грехова је САМОЉУБЉЕ. (Св. Теофан Затворник)

Лукавство
Нема лукавства на земљи ни у паклу које може надвисити вечну мудрост Небеску. На многим мегданима Она изгледа тучена, у очима оних који мисле да је битка окончана. Али, Она надалеко гледа, и види у даљини дан Своје Победе. (Св. Николај Жички)

Ум
Држи ум свој у аду и не очајавај! (Преп. старац Силуан)

Смирење
Смирење је скраћено спасење. (Ава Варсонуфије)

Љубав и молитва
Љубав је од молитве. (Преп. Исак Сирин)

Труд и спасење
Без муке нема спасења. (Св. Серафим Шаровски)

Пад
Људски је пасти, сатански је остати у греху (то јест не покајати се). (Св. Симеон нови Богослов)

Гнев
Не допуштај гневу да се подигне до твога гркљана. (Ава Исидор)

Помоћ Божија
Не ослањај се на своје моћи, и помоћ Божија биће свугда уза те. (Ава Исаија)

Обавеза
Наша обавеза је сваког упућивати на спасење душе и из свега за себе душевну корист извлачити, у томе је сва наша мудрост. (Св. Теофан Затворник)

Време
Не буди наклоњен срећи, која се разара временом, јер шта време гради, време пак и разара. (Св. Григорије Богослов)

Увреда
Како рече стари философ, не треба се узбуђивати ако вас је ударио магарац. (Св. Филарет Московски)

Молитва за непријатеље
Не доноси нама толико корист молитва за пријатеље, колико за непријатеље. (Св. Хризостом)

Ћутање је злато
Један добар разговор је сребро, но ћутање је чисто злато. (Св. Јефрем Сирин)

О многословљу
Већ и само многословље са онима који живе животом другачијим од нашег довољно је да растроји нутрину пажљива (духовно сабрана) човека.
Најжалосније од свега је што тиме може да се угаси онај огањ који је Господ наш, Исус Христос, дошао да баци у земљу (нашег) срца: јер, ништа тако лако не тули огањ, који Дух Свети удахњује у срце монахово ради освећења душе, као саобраћање и многословље и разговор, изузев оног који нам је узрастање разума и приближавање Богу (Исак Сирин, слово 8). Због тога је ради сачувања унутарњег човека потребно настојати да уздржавамо језик свој од многословља, јер мудар човек држи се ћутања (Приче 11,12) и који пази на уста своја, чува душу своју (Приче 13,3).
Пре него сто саслушамо речи некога о неком предмету, не смемо одговарати, јер "одговарати на реч пре него што је чујемо, безумље је и срамота" (Прице 11,12). (Св. Серафим Саровски)

Увек истину
Увек треба показивати истину, па макар она била и жалосна, и од такве истине се учити, да не бисмо дочекали горку истину, која не само да васпитава, него и кажњава због нашег немарног односа према њој. (Св. Филарет Московски)

Мир са собом
Помири се са собом и мириће се са тобом и Небо и земља. (Св. Исак Сирин)

Сваки удисај
Високо цени сваки удисај, јер се он неће вратити. (Атонски старац Антоније)

Самољубље
Не буди самољубив и бићеш богољубив; не буди самоугодљив и бићеш братољубив. (Св. Максим Исповедник)

Борба за правду и нада у Бога
Онај ко се бори за праведну ствар и ко се у Бога узда може да победи и мимо очекивања, у околностима које ни најмање не пружају нада у успех. (Св. Филарет Московски)

Ране
Не лечи се свака рана једним те истим мелемом. (Св. Игнатије Богоносац)

Свевидећи Бог
Не називај себе ПРАВЕДНИМ и НЕПОРОЧНИМ пред Господом, јер што је сакривено од тебе, откривено је пред Богом. (Св. Јефрем Сирин)

Ђаволска наука
Наука или знање БЕЗ ДОБРОТЕ, јесте МУДРОСТ ђАВОЛСКА. (Св. Филарет Московски)

Не наликуј животињама
Не наликуј свињама које, без обзира што их често терају од повртног растиња и туку, то заборављају и томе се изнова враћају. (Св. Димитрије Ростовски)

Дружење
Не тражи познанства са човеком лукавим. Дружење са лукавим јесте дружење са ђаволом. (Преп. Антоније Велики)

Одмеравање
Не одмеравај себе према најслабијима од људи, него боље обогаћуј себе према мери заповести о љубави. (Св. Максим Исповедник)

Недостојно живећи
Не надај се да ћеш олако и бадава отићи на Небо, не живећи достојно Неба. (Св. Димитрије Ростовски)

Мир
Не постоји ништа боље од мира, јер се њиме уништава свака клетва небеских и земаљских духова. (Св. Игњатије Бранчанинов)

Отровне ствари
Не прихватај са медом отровне ствари. (Св. Василије Велики)

Поруга
Не радуј се не незнању браће своје, јер нећеш имати радости у порузи. (Св. Јефрем Сирин)

Саучешће
Не радуј се паду ближњега, већ напротив плачи и ридај, и његов пад својим сматрај, јер нам је заповедио да волимо ближњег као и себе (Св. Димитрије Ростовски)

Жалост
Жалост може бити оправдана, али никада не сме бити претерана. Искусни мудрац каже: Жалост је многе убила и нема користи од ње.
Жалост никада не сме бити јача од вере у Бога и од наде у Његову помоћ. Ма шта се десило, треба да верујемо у Његово милосрђе и да се надамо да ће нас Он помиловати. ...Принесите Богу жељу да се молите, а Он ће вас услишити и дати вам молитву. (Св. Филарет Московски)

Жалост и радост
Искусна мудрост каже: у радости не заборави да се припремаш за жалост, а у жалости не заборави да се надаш бољем. (Св. Филарет Московски)

Дух и дела спасења
Не спасавају дела сама, већ и Дух који сва дела покреће. (Св. Теофан Затворник)

Душа и добит
Не тражи упорно добит у којој је штета за душу, јер шта је скупље од душе? (Св. Јефрем Сирин)

Радозналост
Не треба бити радознао у ономе што се нас не тиче. (Св. Василије Велики)

Непријатељ у нама
Не треба се бојати спољашњег непријатеља; непријатељ наш је садржан у нама самима. (Св. Јован Касијан)

Нема већег непријатеља човеку, него што је он сам себи. (Св. Марко Подвижник)

Незгоде као исцељења
Незгоде је неопходно прихватати као драгоцена исцељења против наше таштине и мудровања. (Св. Игњатије Брјанчанинов)

Беседе
Нека твоје беседе буду одмерене на кантару да би биле корисне онима који ће их чути. (Преп. Антоније Велики)

Нечасност
Нема нечастности која би била већа од те нечастности када човек наноси јад ближњему и горди се над њим. (СВ. Антоније Велики)

Нехотичне жеље
Нехотична наша жеља за много чим испуњава нас пометеношћу, и ми блудимо у тами грешног живота, не схватајући себе саме. (Св. Антоније Велики)

Велики и мали
Ни велики без малих, ни мали без великих не могу постојати. Сви они као да су повезани међу собом, и то им доноси корист. (Св. Климент Римски)

Не вређај
Ни сам се не вређај нити вређај другога, а знај чувати своје срце увек у савезу са другима. (Св. Теофан Затворник)

Подвиг
Ниједан подвиг не може бити велик, ако не доноси корист другима. (Св. Јован Хризостом)

Искушења
Нико без искушења не може ући у Царство Небеско; да нема искушења нико се неби спасао. (Преп. Антоније Велики)

Пустињак
Није сваки пустињак смирен, али је сваки смирен - пустињак. (Св. Исак Сирин)

Дрскост
Ништа тако од душе не одгони страх Божији као дрскост. (Ава Доротеј)

Самоћа и ћутање
Ништа не чини срце тако скрушеним и душу смиреном као разборита самоћа и потпуно ћутање. (Св. Григорије Синаит)

Спознаја своје немоћи
Ништа није боље, него спознати своју немоћ и незнање; и ништа није горе, него не разумети то. (Св. Петар Дамаскин)

Управљање
Нужно је пре свега научити управљати собом па тек онда другима. (Св. Тихон Задонски)

Сањарење
Не сањај непостојеће ствари, него добро устрој постојеће на општу корист. (Св. Василије Велики)

Грдња и клевете
Корисно је знати речи критике. Оне су лек против гордости и савет да будемо опрезни.

На грдњу је боље одговарати кротошћу него грдњом. Прљавштина се скида чистом водом. Прљавштина не може да опере прљавштину.

Не треба се бојати клевета, само треба бити на опрезу од њих. Клевете нас уче опрезности, а опрезност чини да клевете постану немоћне. (Св. Филарет Московски)

Самопознаја
Најбоље познаје себе онај ко за себе мисли да је ништа. (Св. Јован Златоусти)

Прави Пут
Ако желиш да нађеш пут који води у живот, тражи на том путу Који рече ''ЈА САМ ПУТ, ИСТИНА И ЖИВОТ; ЈА САМ ВРАТА'' (Јн.14:6, 10:9), и тамо ћеш наћи, али тражи јако пажљиво јер је ''мало оних који нађоше'' (Мт 7:14), да не би иначе био остављен од оних неколико и нашао себе међу многима. (Св. Максим Исповедник)

Света ревност
Без свете ревности хришћани су хришћани само по имену; они имају само име да су живи али у стварности они су мртви. (владика Аверки)

Самооправдање
Као што ватра и вода не могу бити заједно, тако самооправдање и смирење искључују једно друго. (Св. Марко Подвижник)

Самоудовољавање
Престани да удовољаваш себи и нећеш мрзети брата свога. (Св. Максим Исповедник)

Слога
Ако хоћеш да не отпаднеш од љубави Божије, ти не допусти нити да брат твој заспи огорчен на тебе, нити ти да заспиш огорчен на њега; него иди помири се са братом својим, и дошавши приноси Христу са чистом свешћу дар љубави кроз усрдну молитву. (Св. Максим Исповедник)

Пасивност
Сваки слуга који чувајући свој мир није урадио ништа да би зауставио лопове од провале у кућу свог господара, биће осуђен од његовог господара као лукави лопов иако није ништа урадио да му помогне. (Св. Симеон нови Богослов)

Срце
Ко год има Бога у срцу има свако добро, и не може да трпи да чини грех! А ко год нема Бога у срцу, има ђавола и чини свако зло и све грехе. (Св. Козма Етолски)

Сродство
На земљи је духовно сродство нешто сасвим друго од природног и уколико последње није у сагласју са првим оно се хлади и сасвим ишчезава, крвни сродници постају страни један другоме. На то нас је упутио Господ када је рекао ''Ко је брат Мој и мати Моја?'' и одговорио ''Онај који твори вољу Оца Мојега''.
Ако је на земљи тако, на небу ће се то испољити крајњом силином посебно након Последњег Суда. (Св. Теофан Затворник)

Страсти као идоли
Онај који одбија да се потчини страстима чини исто као и онај који одбија да се поклони и обожава идоле. (Св.Теофан Затворник)

Страх Божији
Шта може бити болније од Пакла? Ништа није вредније него страх од пакла, јер ће нам страх од пакла донети круну спасенија... Где страх постоји, тамо је ревност у давању милостиње, и снага молитве, и сузе топле и честе, и тешки уздисаји испуњени скрушеношћу. Јер ништа тако не изједа грех и чини врлине да се умножавају и цветају као стално стање страховања. Тако да је немогуће ономе ко не живи у страху да чини правилно, а са друге стране немогуће је да човек који живи у страху може отићи у погрешно. (Св. Јован Златоусти)

Блажен је човек који има у себи страх Божији. (Св. Јефрем Сирин)

Бој се Бога не као мучитеља, већ га се Бој из љубави. (Св. Атанасије Велики)

Љубав Божија
Блажен је човек у коме постоји љубав Божија, зато што носи у себи Бога. (Св. Јефрем Сирин)

Непријатељи
Љуби непријатеље своје, непријатеља Божијих се гнушај, а непријатеље Отачаства сатири. (Св. Филарет Московски)

Борба
Борећи се (данас) за Крст Частни ти се бориш за једини прави пут живота, за једну живу истину, и за једини истинити живот (...) А ко год се за то бори, ако и умре живеће, ако и погине победиће. (Св. Николај Жички)

Време
Разуми време. Не очекуј благоустројство у општем стању Цркве, него буди задовољан тиме што је онима који желе спасење остављена могућност да га остваре. (Старац Исајиа)

Храбро исповедање вере
Бој се Господа, сине мој! да не изгубиш припремљени ти венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ... и Свети Мученици и Исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг. (Св. Антоније Оптински)
 
  + Светосавље.орг 

ФИЛМ - Сведоци Векова

 

ДЕСЕТ БОЖЈИХ ЗАПОВЕСТИ
 

Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.
Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед је трећа: Светкуј Божје име,
Не псуј и не хули, не шали се њиме.
Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.
Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед четврта: Седми дан недељу
Сву посвети Богу своме Створитељу.
Заповед је трећа: Светкуј Божје име,
Не псуј и не хули, не шали се њиме.
Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.

Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед је пета: Поштуј родитеље
Да наследиш живот и вечно спасење.
Заповед четврта: Седми дан недељу
Сву посвети Богу своме Створитељу.
Заповед је трећа: Светкуј Божје име,
Не псуј и не хули, не шали се њиме.
Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.
Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед је шеста, запамти Не уби
Каин брата уби и душу изгуби.
Заповед је пета: Поштуј родитеље
Да наследиш живот и вечно спасење.
Заповед четврта: Седми дан недељу
Сву посвети Богу своме Створитељу.
Заповед је трећа: Светкуј Божје име,
Не псуј и не хули, не шали се њиме.
Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.
Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед је седма: Не чини прељубе
Гади се прељубе као страшне губе.
Заповед је шеста, запамти: Не уби
Каин брата уби и душу изгуби.
Заповед је пета: Поштуј родитеље
Да наследиш живот и вечно спасење.
Заповед четврта: Седми дан недељу
Сву посвети Богу своме Створитељу.
Заповед је трећа: Светкуј Божје име,
Не псуј и не хули, не шали се њиме.
Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.
Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед је осма, памти: Не укради
Немирне је душе ко се крађом слади.
Заповед је седма: Не чини прељубе
Гади се прељубе као страшне губе.
Заповед је шеста, запамти: Не уби
Каин брата уби и душу изгуби.
Заповед је пета: Поштуј родитеље
Да наследиш живот и вечно спасење.
Заповед четврта: Седми дан недељу
Сву посвети Богу своме Створитељу.
Заповед је трећа: Светкуј Божје име,
Не псуј и не хули, не шали се њиме.

Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.
Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед девета: Да се не клевета,
Не сведочи криво, Божја је освета.
Заповед је осма, памти: Не укради
Немирне је душе ко се крађом слади.
Заповед је седма: Не чини прељубе
Гади се прељубе као страшне губе.
Заповед је шеста, запамти: Не уби
Каин брата уби и душу изгуби.
Заповед је пета: Поштуј родитеље
Да наследиш живот и вечно спасење.
Заповед четврта: Седми дан недељу
Сву посвети Богу своме Створитељу.
Заповед је трећа: Светкуј Божје име,
Не псуј и не хули, не шали се њиме.
Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.
Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Заповед десета: Туђе не пожели,
И завишћу црном суседе не цвели.
Заповед девета: Да се не клевета,
Не сведочи криво, Божја је освета.
Заповед је осма, памти: Не укради
Немирне је душе ко се крађом слади.
Заповед је седма: Не чини прељубе
Гади се прељубе као страшне губе.
Заповед је шеста, запамти: Не уби
Каин брата уби и душу изгуби.
Заповед је пета: Поштуј родитеље
Да наследиш живот и вечно спасење.
Заповед четврта: Седми дан недељу
Сву посвети Богу своме Створитељу.
Заповед је трећа: Светкуј Божје име,
Не псуј и не хули, не шали се њиме.

Заповед је друга: Не поштуј идоле,
Проклети су они што се њима моле.
Заповед је прва: Веруј једног Бога
Нема другог бога сем Бога једнога.
Алилуј, Алилуј,
Боже благи помилуј!

Свети Владика Николај

 

 

 

Живот и чуда

Светог Владике Николаја  

Предавање свештеника Предрага Шћепановића, пароха подгоричког и директора Радио "Светигоре", на тему „Живот и чуда Светог Владике Николаја (Велимировића)“, одржано у Парохијском дому у Бару у недјељу 13. септембра 2009. године.