.jpg)
.jpg)
Историја
КЊИГА ПРОРОКА СОФОНИЈЕ
Против Управљача Народа
Тешко граду одметничком о оскрнављеном, насилничком! Не слуша гласа, не прима наука, не узда се у Господа, не приступа Богу своме. Кнезови су му у њему лавови који ричу, судије су му вуци вечерњи, који не глођу кости до јутра. Пророци су му хвалисавци, варалице, свештеници његови скрнаве светињу, изврћу закон. Господ је праведан усред њега, не чини неправде, свако јутро износи суд свој на видело, не изостаје, али безбожник не зна за стид.
СВЕТО ПИСМО - СТАРИ ЗАВЕТ
ЕВРОПА ИЗМЕЂУ ДВА СВЕТСКА РАТА
“Рат је наставак политике
другачијим средствима”
Први светски рат је разорио привреду Европе и битно пореметио односе на светском тржишту, зараћене земље су све више западале у економску и политичку зависност од Сједињених Америчких Држава, чији се доходак само од дивиденди повећао са 692 милиона долара (у 1914. години) на 6 милијарди 704 милиона долара у 1919. години. Чак се и Енглеска - вечити светски поверилац, задужила од САД-а 8 милиона фунти стерлинга; Дуг Француске је био неупоредиво већи и достизао је 238,5 милијарди франака. Италија је позајмила 43,4 милијарде лира, а Немачка чак 93 милијарде марака. Оволики је био немачки дуг на дан 1. октобра 1918. године, али се већ 1920.године попео на 183 милијарде марака. Ако се ту урачунају и дугови појединих немачких покрајина онда је тај дуг износио око 206 милијарди марака.
Светска економска криза (1929-1933) захватила је све капиталистичке земље. Посебно тешко се одразила на најразвијеније државе. На десетине милиона радника је остало без посла, а село се нашло у још горој ситуацији. Најтеже је било у САД и Немачкој. Индустријска производња је смањена за више од једне трећине. Масовно су затваране фабрике. Уништаване су огромне резерве хране и сировина, мада су због опште беспарице сиромашни слојеви буквално гладовали.. Уништавана је летина на њивама, бразилски плантажери су читаве вагоне кафе бацали у море да би задржали ранију цену. Више од 26 милиона радника је остало без посла. Материјална штета се приближавала губицима које је проузроковао сам први светски рат.
Из године у годину стање у Немачкој се све више погоршавало. Значајна издвајања у војне сврхе (упркос одредбама Версајског уговора, које су ограничавале наоружање Немачке) односила су велики део националног доходка. Више од пет милиона радника је отпуштено са посла. Немачку је захватио талас штрајкова и масовних демонстрација. Класна борба се заоштравала, долазило је чак до физичких и оружаних сукоба.
Економска криза није зауставила трку у наоружању. Напротив, расходи за наоружање су расли и водеће државе виделе су у томе излаз из постојеће ситуације. Готово све државе су озбиљно изучавале ратну вештину, школовале војни кадар, обучавале резервисте и војне обвезнике. Већ крајем двадесетих година милитаризација Јапана је попримила широке размере. Формирано је више националистичких организација – “Друштво вишње”, “Друштво за заштиту државе”, “Кодо”, “Група државне контроле” ... Немачка је предњачила у милитаризацији друштва. Немачка армија је из домаћих фабрика добијала модерно наоружање, а из војних академија нове кадрове. Све је то чињено супротно члану 177. Версајког мировног уговра који је изричито забрањивао цивилима да се баве војним пословима. Исти уговор је укинуо Немачкој општу војну обавезу. Немачкој је било забрањено да има тенкове, авијацију, тешку артиљерију, док јој је ратна морнарица сведена на строго ограничени број и врсту бродова, уз изричиту забрану да гради или набавља подморнице.
Али Немци су разним заобилазним методама, чак уз прећутну сагласност Енглеске и САД изиграли ове уговоре.
НАСТАНАК НАЦИОНАЛ-СОЦИЈАЛИЗМА
Немачка индустрија се од 1920-1930 брзо развијала и један и по пута производила више него пре рата. Односно, њен удео у светској индустријској производњи износио је око 12%. Међутим у периоду од 1929-1933 индустријска производња се смањила за више од 40%. Очигледно је било да се владајући систем у Немачкој мора мењати. Постајала су тада само два пута, национал-социјализам или пролетерска револуција и социјалистички пут развоја. Ова друга опција плашила је не само немаче привреднике, већ и светске кругове, као и владе западних земаља. Сви су они били спремни пре да сарађују са Хитлером него са неком немачком владом која би “мирисала на бољшевизам и Русију”. Готово половину чланства национал-социјалистичке партије сачињавали су људи без посла. Хитлерови СА одреди су се сурово обрачунавали са свима који би се супротставили нацистичкој пропаганди и политици. Они су организовали расправе са комунистима, нападали су њихове просторије, растурали им митинге и састанке, а често су прибегавали и убиствима.
Хитлерова партија добила је на изборима за Рајхстаг 14. септембра 1930. године шест милиона и четирсто десет хиљада гласова, односно осам путавише него две године раније.
ГЕНЕРАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА О РАЗОРУЖАЊУ
У фебруару 1932. године у Женеви је почела Генерална конференција о разоружању на којој је узела учешће и совјетска делегација. Истог дана Јапан је са мора, копна и из ваздуха напао Шангај и друге кинеске градове. Немачку је бринуо проблем, како да јој се врати право на наоружавање, то јест, како да се у том погледу изједначи са осталим земљама. У Версајском уговору пише да разоружање Немачке треба да буде предуслов за опште ограничавање наоружања свих земаља. Међутим, западним силама није било ни на крај памети да ограничавају сопствено наоружање. То је немачка делегација искористила и запретила је да ће напустити конференцију уколико се не ограничи наоружавање и осталих потписница уговора. На крају је некако пронађен компромис на штету Француске.
Председник Немачке Хинденбург је умро 2. августа 1934. године и на његово место нико није изабран, јер је Хитлер практично приграбио сву власт у земљи. Уједно је постао и врховни комадант оружаних снага.
Увођењем “Закона о општој војној обавези” Хитлер је потпуно анулирао једну од најважнијих одредаба Версајског мировног уговора којим се то изричито забрањује Немачкој. Одмах после тога је донет “Закон о одбрани Рајха”. Председник Рајхбанке Јалмар Шахт постављен је за Генералног опуномоћеника за војну привреду, односно имао је задатак да што пре привреду земље преведе на војни колосек. У прве три године Хитлерове владавине пуштено је у погон више од 300 војних фабрика.
Хитлер је у почетку на јавним иступима и дипломатским разговорима уверавао свет да се Немачка наоружава јединo да би била у стању да се брани и да зажтити европске државе од “бољшевичке опасности”.
Копнене снаге Немачке порасле су 1935. године на 300.000 људи, што је троструко више од броја који је дозвољавао Версајски мировни уговор. Заједно са ваздухопловством и морнарицом Хитлер је те године под оружјем имао 900.000 људи.
БЕРЛИН – РИМ – ТОКИО
У говору који је одржао 1. новембра 1936. године у Милану, Мусолини је први пут употребио израз “Осовина Берлин-Рим”, позвавши и остале европске земље да се сврстају у тај “мирољубиви блок”. Немачка и Јапан су закључили 25. Новембра 1936. године “антикоминтерновски пакт”, усмерен против Совјетског Савеза. Обе стране су потписале акт у којем стоји да ће у случају рата са СССР-ом сарађивати на војном, политичком и привредном плану. Мусолини је потписао приступање “антикоминтерновском пакту” у новембру 1937. године. То исто ће касније урадити владе Шпаније, Финске, Румуније, Бугарске, држава Манџукоу, Данске, Словачке и НДХ.
“Антикоминтерновски пакт” наишао је на прећутно одобравање западноевропских влада, јер су у њему виделе оно чему су и оне тежиле, да се Немачка сила усмери на Исток.
Скраћен текст по узору на историју
„Други Светски Рат“ - ИРО Народна Књига, Београд
Други светски рат - званично од 1939 до 1945.-те, представља највећи оружани сукоб у историји човечанства.
Поред огромних људских жртава и материјалних разарања несагледивих размера, овај рат је окарактерисан и врхунцем болести људског разума и друштва уопште - такозваног нео-нацизма, где се услед идеје Дарвинизма, јавља идеја о супериорности "раса" на основу човековог физичког изгледа, здравља и територијалне припадности - а резултат је
ХОЛОКАУСТ
Започет дубоком моралном кризом, а оправдан тешком материјалном, други светски рат је у свом лудилу понео и карактер холокауста - истребљивања одређених народа и раса, у коме је само из тог разлога страдало више од 6.000.000 Јевреја и Рома.
Све скупа, у другом светском рату, страдало је преко двадест милиона људи, а од тога највише Руског рода.
СЛАВА ИМ
Када се говори о рату, многи не могу ни да помисле да је то од Господа.
"Не мислите да сам дошао да донесем мир на земљу; нисам дошао да донесем мир него мач." (Мат.10,34)
Зашто? - када се зло зацари људима и више ништа не може да се учини - мач је неопходан.
Када се говори о Хитлеру, говори се да је у питању велико зло и безбожје. Зло свакако јесте, али да ли се безбожје бори под знаком крста? Зар безбожје награђује своје војсковође крстним знаком као што је то Хитлер радио?
Вероватно да са лично Хитлеровог становишта симболика најмање има везе са хришћанском и да је он уз све идеје најмање имао хришћанске свести, али колико је имају владари и војсковође данас? За Хитлера и његову војну доктрину се каже да је имала толики успех зато што је био непредвидив, а то опет јер је био луд. Истина - луд човек јесте непредвидив, али ако је то дало такав резултат против "здраве" човечности, зар је лудост? Свакако да Хитлер није био ни нормалан, али узрок његове непредвидивости је чињеница да он није управљао ситуацијом јер није био у стању да управља ни собом - па је и одлуке мењао из часа у час. Али ако није управљао он, онда ко? ђаво? па ко други, али ко је створио ђавола? ко допушта ђаволу да узима данак? Бог, али не без наше људске одлуке одбацивања Његове заповести - свега здравог и разумног.
Комплетан ток другог светског рата
.jpg)
КЊИГА ПРОРОКА СОФОНИЈЕ
„Истребих народе, куле им се разорише, улице им опустих, те нико не пролази, градови им се раскопаше, да нема никога, нема становника. Рекох: 'Побојаћеш ме се, примићеш наук, неће му се затрти стан ничим са чим бих га походио', али они уранише те покварише сва дела своја. Зато чекајте ме, говори Господ, до дана кад ћу се подигнути на плен, јер је суд мој да саберем народе и покупим царства, да излијем на њих гнев свој, сву жестину јарости своје, јер ће огањ ревности моје прогутати сву земљу.“
БИБЛИЈА - СТАРИ ЗАВЕТ
Лекција старе Византије
БЕСЕДА о држању Божјем према поноситим и смерним
Бог се поноситима супроти, а пониженима даје благодат (Прва Петрова 5, 5)
Пред ким и пред чим то, браћо, човек може бити поносит? Да ли пред ангелима? Гле, ангели су бесмртни а човек је смртан. Или пред људима? Гле, он је зависан од многих људи, и смртан као и сви људи. Или пред животињама? Но како би живео без службе животиња? Или пред сунцем и звездама? Но без њихове светлости тетурао би се неколико дана у мраку и нестало би га. Или пред травом? Но трава му је главна храна. Или пред црном земљом? Но од земље му је тело саздано. Или пред мртвим? Но без њих не би дошао у живот. Или пред живим? Но живих је тако много, да је он међу њима као један кончић у ћилиму. Пред Богом? Но да није воље Божје, њега не би било ни међу живима ни међу мртвима. Пред ким то и пред чим то, браћо, човек може бити поносит?
Пониженим и смиреним Бог даје благодат. То јест даје им све оно што им треба, све оно зашто се они Богу моле у понижењу и смирености својој. Ко су то понижени и смирени ? То су они који осећају своју немоћ и потпуну зависност од Створитеља свога. Они су пуни као море и зависни као море. Која је вода пунија од мора, и која зависнија од киша и притока? А поносит је као затворен бунар, затворен од неба и од земље, и самодовољан док је пун. Но као затворен и одсечен он мора брзо да се испразни.
О Господе Боже, Створитељу наш, укроти срце наше кад се надме поноситошћу, и укроти ум наш кад се надме поноситошћу, и помози нам да се у часовима поноситости наше ништавне сетимо Крста на Голготи и Сина Твог Јединородног, у крви и мукама за нас. Теби слава и хвала вавек.
Амин
МИР И РАДОСТ
Мир и радост свима од Господа, јер су мир и радост најважнија богатства овог и оног света. За тим сви ми чезнемо. Можемо имати на кугли земаљској што год пожелимо, а да немамо мир и радост. А мир долази од извора мира, од Господа. Када се Господ обратио својим ученицима, када су они затворили врата због страха од Јудеја, прво што им је упутио било је: "Мир вам."
Господ ће вас наградити миром ако се измирите и окренете апсолутном добру, а апсолутно добро је Господ Бог. Он жели да ми имамо једну божанску особину - смирење је та божанска особина. Где год смирење царује, било у породици, било у друштву, оно из себе извија мир и радост. Свако добро и свако зло потиче од мисли, јер смо ми мислени апарат. Утичемо чак и на биљни свет, будући да и биљни свет има нервни систем. Сви очекују мир, утеху, љубав. Покајање је измена живота. Потребно је да човек оде до свештеника или свог ближњег и да му каже шта му ремети мир. Чим наши ближњи саучествују у нашем страдању ми добијамо утеху и снагу. Ако се ми окренемо извору живота, Господ ће нам дати снаге да учврстимо у себи мисли пуне добра, јер добре мисли, добре жеље, дају мир и утеху свуда. Морамо се ( мислено ) изменити. Наше мисли утичу не само на нас, него на све оно што нас окружује. Морамо да упућујемо добре мисли. Господ заповеда да волимо своје непријатеље, не због њих, него због нас самих. Треба опростити све од срца. Када се опрости све од срца, све је опроштено. Ми смо (тада) саучесници мира, тада мир чини радост и утеху свима око нас. Сви осећају наше мисли мирне, тихе. Када је домаћин у кући оптерећен бригама о породици нико нема мира и покоја од његових мисли, чак ни мала деца у развоју. Зато они који руководе кућом треба да се предају Господу, да Му се моле, и да схвате да је Господ свемогућ, да нас Господ теши.
ОТАЦ ТАДЕЈ
